Пише: Оливер Јанковић
Поштовани читаоци Журнала ово је једна нова, спортска и љетња рубрика, којом мијењамо г. Милију Тодоровића, док је на заслуженом годишњем одмору. Рубрика “Вар соба” анализираће сва значајна спортска збивања овог љета, из једног теоријског, друштвено-корисног угла.
Ево, Еуро је почео, а ми на нашем порталу још нијесмо „представили“ посљедње двије групе овог такмичења. Оне које носе имена „Е“ и „Ф“. Наслов може да завара па да помислите како је састав ових група такав да ће се у њима играти врхунски фудбал, онај који воле сладокусци. Међутим, ствари стоје супротно. Састав група је толико „досадан“, бар у односу на претходне четири, да ће утакмице у њима са пажњом гледати само ријетки фудбалски фанатици, које сам из поштовања назвао сладокусцима. А мислим на њихову посвећеност и преданост сваком детаљу.
Реците право, кога међу нама занимају утакмице које буду играли Белгија против Словачке, Румуније или Украјине? Ово уопште не значи да овдје неће бити борбе или доброг фудбала. Управо изједначеност ових екипа може да нам донесе и већу обострану борбу. Али, нити је то више она Белгија од прије 6-7 година…. нити преостале три екипе звуче фудбалски интересантно. Падам у искушење да преспавам нешто што се зове утакмица: Румунија – Словачка.
Донекле је интересантније у овој наредној, и последњој групи ЕУРО 2024. Ако ни због чега другог, оно због Португала и њихових фудбалских мајстора. Очекујем ватрени дуел између Турака и Грузина. Жар и мука њихове међусобне историје могла би лако да подигне ниво такмичарске борбености до пуцања и беспоштедне борбе за гол више.
Ту су наравно и Чеси, стари мајстори ове игре, који су више повукли од насљеђа и континуитета некадашњег првака Европе Чехо-словачке, него њихови сусједи Словаци.
И шта још рећи него да, уколико Србија прође групу и побједи Словенију, нека јој за противника у осмини-финала дође нека од ових екипа.
