Субота, 13 јун 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Мозаик

Поруке мудрог духовника: Књига “Пламен божествени у ништавом храму” митрополита Амфилохија представљена у СКЗ

Журнал
Published: 9. април, 2022.
Share
SHARE

Покајање није само лични подвиг. Оно јесте призив на промену и преображај сваког појединца, али истовремено и призив на промену и стално преображавање целокупног људског живота и људске заједнице уопште. А то значи: покајање је у исто време и саборни подвиг, тј. позив на промену ума и делања упућен свакој мањој или већој људској заједници.

Овако је писао митрополит Амфилохије (Ристо) Радовић (1938-2020), који је иза себе оставио моћно дело од 36 томова. Из тог обиља Микоња Кнежевић је одабрао текстове за књигу “Пламен божествени у ништавом храму”, која је објављена – у чувеном “Плавом колу” – и у четвртак представљена у СКЗ. Управник Задруге Душко Бабић нагласио је да је ово само мали део дуга који ова кућа осећа према великом духовнику. У књизи су текстови о суочавању божанске и људске егзистенције, литургији и подвижништву, филозофији и теологији, о неким темама у делима Достојевског, Његоша, Доситеја, о Светом Сави и Светом Петру Цетињском, о косовском завету и његовим носиоцима, о владици Николају и оцу Јустину. Микоња је подсетио да је Амфилохије био изузетан интелектуалац који је говорио шест језика, служио се старословенским и старогрчким, са кога је и преводио. Његова докторска дисертација из 1973, на грчком језику, проглашена је једном од десет најбољих теолошких књига објављених у Грчкој у протеклих сто година.

– Када се далеке 1953. један “бистри дечак из Доње Мораче” са својим оцем запутио у Београд, где је требало да се да на богословске школе, ниједан од њих вероватно није могао ни слутити да су то били први кораци можда најмаркантније личности Српске православне цркве у једном од потоњих смутних доба њеног осмовековног постојања – истиче Кнежевић, у предговору симболично насловљеном “Од келије до агоре”. – Животни пут Риста Радовића од тог тренутка постао је маркиран двама векторима: достојанством, које је својим талентом, прегалаштвом и младићком енергијом уживао на скоро свакој тачки земаљског шара, али и потмулим прогонством, које је својом “узнемирујућом другачијошћу”, уживао у земљи у којој је рођен.

Изабрани текстови настали су највећим делом у раном периоду Амфилохијевог стваралаштва и представљају рефлекс његове изворне бриге за другог човека и за полис којем припада.

– Протоком времена, даровити интелектуалац и теолог све више је уступао место архипастиру и духовном водичу који је личним примером посведочио саборну истину: наиме, да “човеку остаје да бира између саможртвене христоподобне љубави којој се дарује и открива лице Другога као вечна радост и утеха, и између жртвовања себе и другога похоти и стварима, што значи – идолима, кроз које други постаје извор мучења и паклено време вечног кошмара”.

На глобалном плану Амфилохије је критиковао нарастајући индивидуализам неолибералног хедонистичког погледа на свет, позивајући на “моралну револуцију”, а на локалном плану се залагао за оживљавање потенцијала и особености српске религијске мисли, додао је приређивач.

АУТОРИТЕТ И ОБРАЗОВАЊЕ

СНАГОМ ауторитета и широким образовањем митрополит Амфилохије је имао снажан утицај на црквена, друштвена и политичка дешавања у турбулентном периоду с краја протеклог и почетка овог столећа. Формиран у најбољим традицијама европске културе, био је прецизни дијагностичар и беспоштедни критичар западног тоталитаризма различитих провенијенција, свагда позивајући на преображај модерног човека, забележио је Кнежевић.

Извор: Новости

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Ако рат ескалира могућа 2 сценарија и не зна се који је гори
Next Article Лука Радоњић: Избрисана је анкета РТЦГ према којој је однос за и против санкција Русији 10:90. Привремено или трајно, видјећемо

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Елис Бекташ: О ратовима и енциклопедијама, те о безазленим лажима

Пише: Елис Бекташ Ви сте, драга дјецо, сви одреда одгојени па знате да лагат не…

By Журнал

Мобилизација као промјена парадигме система

Русији је мобилизација неопходна, али она би донела нагло погоршање унутрашњих противречности. Њено одсуство, међутим,…

By Журнал

Пековић одушевљен Звездином игром, (ВИДЕО)

Послушајте како црногорски фудбалски стручњак Дејан Пековић коментарише најновије игре ФК Црвене Звезде под руководством…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

КултураМозаикНасловна 5

Др Неле Kарајлић: Kамо среће да сам испао глуп

By Журнал
МозаикНасловна 6ПолитикаСТАВ

Ред увреда, ред обећања

By Журнал
Мозаик

Др Јелица Стојановић: „Пописивачи“ већ обишли Петровиће Његоше, а нијесу заобишли ни нека савремена књижевна домаћинства

By Журнал
Мозаик

Дјечје играчке из неолита – ријетка свједочанства о одрастању дјеце у древној Винчи

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?