Пише: Урош Митровић
Од четвртка до данас, више од 360 милиона европских бирача ће се упутити на биралишта широм 27 земаља ЕУ како би одабрали 720 посланика који ће представљати њихове интересе у срцу Европског парламента у Стразбуру. Одмах по затварању бирачких места у последњој чланици Уније у недељу, 9. јуна у 23 сата, почеће одмеравања снага политичких партија и фракција, али и интензивне закулисне борбе о томе ко ће предводити Европску комисију у наредном периоду.
Иначе, избори за ЕП и нису баш популарни међу европским гласачима и сматрају се „другоразредним“ у односу на борбу за националне скупштине чланица Уније. То потврђује и чињеница да је у задњих пет изборних циклуса тек нешто више од четрдесетак процената бирача из ЕУ учествовало на изборима за Европски парламент.
Десни напред, остали стој
Кључно питање ових избора је колико ће десничарске и екстремно десничарске странке ојачати на Старом континенту, мада ако ћемо право, европска левица ни до сада није показивала богзна какве резултате. Идеолошка фрагментација, промена друштвених приоритета, неуспех у решавању економских изазова, недостатак ефикасних комуникацијских стратегија и унутрашња конкуренција на левом спектру, учинили су европску левицу импотентном и без политичке моћи и утицаја у Европи.
Европски бирачи, након што одиграју своју кратку улогу на изборима, враћају се својим свакодневним активностима, суочавајући се са све већим финансијским бригама и растућом неизвесношћу око могућег глобалног сукоба која лебди у ваздуху. За разлику од њих, европски посланици, када ступају на дужност, често започињу сасвим нови живот, обележен привилегијама и комфором. Они почињу да уживају у бенефицијама, које просечни грађани ЕУ могу само да сањају, чак и према мерилима најбогатијих европских држава.
Са бруто месечном зарадом од 10.075,18 евра, европски посланици остварују високу нето зараду од 7.853,89 евра, чак и након одбитака. А то је само почетак. Поред ове основне зараде, посланици у Стразбуру имају право на значајне додатке за „опште трошкове“, укључујући канцеларијске просторије, опрему, рачунаре и телефонске рачуне, што им додатно доноси 4.950 евра месечно. Додајмо томе и дневнице од 350 евра за сваки дан учешћа на седницама парламента, па тако у збиру добијамо суме које доприносе финансијском салду европских посланика. Њихове плате и додатне надокнаде, с друге стране, природно изазивају негодовање у најширој јавности.
Плате, пензије и златни падобрани
Али, ни након завршетка посланичког мандата, привилегије се не завршавају. Бивши посланици ЕП имају право на тзв. прелазни додатак у висини месечне зараде за сваку годину рада у Парламенту, с тим да он може бити исплаћиван највише две године. Простом рачуницом долазимо до износа од око 240.000 евра, које ће посланици добити након што напусте ову институцију, чак и уколико се у међувремену запосле у приватном сектору.
Душан Достанић: Криза парламентаризма у Немачкој
Због тога се и све гласније чују позиви на строжију контролу рада садашњих и бивших европосланика, имајући у виду да многи од њих имају добро плаћене консалтинг послове у фирмама које активно лобирају у Бриселу. О каквом баснословном износу је реч недавно је писао Транспаренси интернешенел ЕУ, у чијем извештају се наводи да посланици Европског парламента од таквих послова „са стране“ укупно зарађују више од 8,6 милиона евра годишње.
А ту је и доживотна пензија. Сви бивши чланови ЕП имају право на месечну пензију када напуне 63 године. „Пензија износи 3,5 одсто плате за сваку пуну годину на функцији, и једну дванаестину за сваки наредни пун месец, али не више од 70 одсто плате посланика“, наводи се на сајту Европског парламента и додаје да се исплата пензија покрива из буџета ЕУ.
Примера ради, посланици који су служили у ЕП у једном петогодишњем мандату од 2019. до 2024. примали би пензију од око 2.000 евра месечно.
Мала обавеза, пуно бенефеција
Иако обавезе просечног посланика ЕП укључују активно учешће у раду Парламента, што подразумева присуствовање седницама, рад у одборима, израде различитих типова извештаја и учешће у дебатама, то је врста посла без претеране одговорности, али са веома опипљивим бенефицијама. Не треба се стога чудити што је рад у Европском парламенту привлачна опција за многе политичке каријере (и каријеристе). Овакви уносни аранжмани, међутим, могу изазвати и бројна питања о приступачности и транспарентности финансијских дилова у политичким институцијама Европе.
Лобирања, тајни преговори, кофери са новцем, разне примамљиве „понуде које не могу да се одбију“, део су ових закулисних политичких игара, а бројне афере већ су пуниле ступце новинске штампе. Афера Катаргејт, заједно с хапшењем чланова и особља Европског парламента, укључујући потпредседницу ЕП Еву Каили из Грчке, озбиљно је пољуљала углед и интегритет ове институције. Због тога је од суштинског значаја да јавност активно прати рад ове институције и посланика, како би се осигурало да мандати у Европском парламенту буду искоришћени на одговоран начин, без обзира на привлачност позива или потенцијалну корист.
Извор: Време
