За портал Журнал пише: Војин Грубач
Наводни, условни успјех ДПС-а у Андријевици је последица мјесних надгорњавања и лобирања по кућама гдје је пребогати лоби ДПС-а сигурно уложио средства у куповину гласова.
У таквим околностима математика, ипак неуспјеха ДПС-а је проста, имао је 2020. године 15 одборника, а сада их има 11. Јасно је да је ДПС-у, ПЕС узео 13.7% гласова у Андријевици и четири одборника, што је врло добро.
То што је ПЕС са 22.7 % гласова у Андријевици на парламентарним изборима прошле године, сада на локалним добио 13.7% не мијења значај освојених гласова у Андријевици, који ДПС гурају у даљу, локалну политичку маргинализацију.
Опет, партијама старог образца, у које спадају: ЗБЦГ, СНП, Демократе, групе грађана су узеле такође 4 одборника, односно 14, 1% гласова.
ПЕС и групе грађана су скупа освојиле великих 27, 8 одсто гласова и тиме промијенили локалну политичку сцену у Андријевици. И то је кључни, најважнији закључак тих избора и њихова последица.
Војин Грубач: Резолуција и аутодеструкција
Послије ових избора, ДПС усиљено „слави успјех“ јер је са 24.2% на парламентарним изборима прошле године, сада скочио на 35, 2% „занемарујући“ да је остао без 4 одборника, која су отишла ПЕС-у.
То је и логично, јер „ко се топи, за сламку се хвата“ и не жели видјети очигледно.
Али, добро је да мало славе да би се партије антиђукновићевске коалиције тргнуле из сна и правиле боље потезе на локалним нивоима власти, а не тукле се око мјеста по дубини и постављале недовољно квалитетне кадрове, нервирајући тиме народ.
Избори у Андријевици су били много интересантнији од избора у Будви, јер је на резултате у Будви утицао огромни уплив подмићивања грађана од стране интересних, а могуће и криминалних група.
Цијена гласа је, према неким изворима ишла од 300 до 600 евра, а према тврдњи Небојше Медојевића од 700 до 1000 евра.
Избори у Будви нису били одмјеравање партија већ одмјеравање интересних кланова чији је циљ био ванполитичко преузимање града кроз партије које користе њихове услуге, што је опасна тенденција.
Андријевица је била интересантнија због факта да су партије које су чиниле власт и опозицију од 2020. године изгубиле 27.8% гласача што је знак да се динамична политичка сцена Црне Горе и даље убрзано мијења.
Послије свега, вјероватно би било корисно сондирати јавно мњење и сазнати: шта то грађане нервира, и шта им смета код партија старог образца те на сваком новим изборима гласају за нове политичке чиниоце. Или то није битно?!
