Piše: Aleksander Frojnd
Najveći broj ljudi smatra da su bubašvabe odvratne. Uprkos tome, njihove sposobnosti su impresivne. Izuzetno su brze, mogu da se spljošte ako žele da prođu kroz neki prorez, noge su im tako građene da mogu da se popnu i uz glatke vertikalne površine. Izuzetno su otporne. Njihov oklop na leđima može da izdrži pritisak devet stotina puta veći od njihove težine. Najveći broj insekticida ne može im ništa.
To je za čoveka problematično, jer bubašvabe mogu da prenesu bakterije, viruse, gljivice. Mogu da prouzrokuju alergije, proliv, zapaljenje debelog creva, hepatitis A, crni prišt, prenose salmonele ili uzročnike tuberkuloze.
Globalni pobedonosni pohod
Smeđa bubašvaba koja se na srpskom nosi ime bubarusa, a na nemačkom se zove nemačka bubašvaba (Blattella germanica), je najraširenija na planeti. Ona je omraženi pratilac čoveka na svim kontinentima. Insekt je aktivan noću i dug do dva centimetra. Voli vlagu. Ne živi van ljudskih staništa, u prirodi.
Švedski prirodnjak i naučnik Karl fon Line opisao ju je prvi put 1776. To je bilo neposredno posle sedmogodišnjeg rata u kojem su dobri delovi Evrope bili razoreni. Vladala je velika beda. Insekt je nazvan bubašvaba, ali do sada nije bilo jasno odakle potiče. Tim Čen Tanga sa Nacionalnog univerziteta Singapura sada je rešio zagonetku porekla i širenja insekta. Istraživanjem je ispitan genetski materijal dvesta osamdeset i jedne bubašvabe, iz 17 zemalja i sa pet kontinenata.
Životinje i nauka: Zašto su majmuni, psi, konji i pacovi razvili smisao za humor
Analiza je pokazala da se smeđa bubašvaba pre 2100 godina razvila iz azijske bubašvabe (Blattella asahinai). Sve do danas su ove dve vrste veoma slične. Izvorno su se insekti prilagodili ljudskim naseobinama u Indiji ili Mjanmaru. Prema zapadu se ovaj insekt širio u dva pravca. Pre otprilike 1200 godina je širenju pomogla ekonomska i vojna ekspanzija islama. A pre 400 godina pogodno tlo za širenje stvorio je evropski kolonijalizam – verovatno najviše britanski i holandski.
Čovekov saputnik
Tim je međutim ustanovio da je čak i u ranom 18. veku smeđa bubašvaba bila dobrim delom ograničena na Aziju. To se promenilo drugom polovinom tog veka, dakle u vreme kada je Karl fon Line opisao te insekte. Početak globalne trgovine bio je početak pobedonosnog pohoda smeđe bubašvabe.“Nemačka bubašvaba se onda proširila po ostatku sveta u kasnom 19. i ranom 20. veku“, kaže se u studiji iz Singapura.
Idealni životni uslovi
Kada bubašvabe naiđu na zgrade i kuće sa centralnim grejanjem i cevnim vodovima, one su u idealnom okruženju.Tako je u hladnijim krajevima znatno opala smrtnost insekta osetljivog na hladnoću. Tim iz Singapura konstatuje: „Uspon ljudske civilizacije prouzrokovao je evoluciju i raširenost onih vrsta, koje su se prilagodile gradskom okruženju“. Pre svega im prija kombinacija toplote i vlage. Jedino što ne mogu da podnesu jeste suvo okruženje. U modernim građevinama bez vlažnih ćoškova brzo umiru od žeđi.
Zastrašujuće otporne
Postoji još jedan razlog zašto je smeđa bubašvaba bila tako uspešna u naseljavanju sveta. Ona je u odnosu na druge vrste bubašvaba otpornija na insekticide. Hemikalije ne škode previše bubašvabama. Naime, bubašvabe koje su postale imune na jednu vrstu otrova, mogu u toku samo jedne generacije postati imune i na druge otrove. Preživeli primerci se razmnože za samo nekoliko meseci. Pošto bubašvabe žive u proseku tri meseca, otpornost na insekticide se razvija izuzetno brzo, jer otporne bubašvabe prenose svoje gene sledećoj generaciji.
Izvor: Dojče Vele
