Пише: Ранко Рајковић
Свима нам је позната народна мудрост да “Без алата нема ни заната”. Сто пута нам се и у пракси потврдила. За ову прилику заборавимо кварове на малим кућним уређајима, водоводним и електоринсталацијама, на аутомобилима и бродицама било да су у луци или на отвореном мору. Не присјећајмо се ишчекивања мајстора, глетовања, кречења, качење разних елемената и сувенира на зидове. Ослободимо се бриге за кровове који на приморју прокишњавају под јужином. Занемаримо мемле, влаге, кондезације. Размишљајмо о ономе што нас је док смо синоћ пратили локалне изборе у Будви изнервирало, изневјерило, разгњевило или обрадовало и потврдило неки наш став и мишљење куда Будва треба да иде. Позабавимо се мајсторствима синоћњих изборних учесника од којих смо чули да су сви они изборни побједници. Свака странка се представила као мајстор свог заната и поручила да без њеног алата и мајсторисања односно учешћа у власти нема поправке Будве а Будви је, сви се слажу, хитно потребна поправка. Ако је политика занат а требало би да буде запитајмо се какав је алат потребан том занату. Алат политике је размишљање, дјеловање, стратегија која се спроводи програмом, јавним наступом, агитацијом, још прецизније разговјетним, обећавајућим реченицама и интересним договарањима која су плод политичког мајсторства.
Ослушните реченице који су синоћ изговарали Будвански политичари. По њима је лако утврдити чији су шегрти били и код кога су занат пекли. Очигледно је да се ради о полазницима брзих курсева из доба једноумља. Речник који употребљавају не само они већ гро црногорских политичара не садржи више од стотињак ријечи испреплетаних поштапалицама и фразама. Иза сваке фразе вири нека јефтина паролица и додворавање бирачком тијелу.
Током изборне кампање Будва се наслушала грађанских, проевропских, геополитичких, мултикултуралних, урбанистичких, градитељских, еколошких булажњења и блебетања. Не само Будви већ и свима нама јасно је да оскудијевамо у политичарима који говоре приступачним и разумљивим језиком. Када се такав језик евентуално и појави у јавности му одмах залијепе етикету екстремизма.
Ранко Рајковић: Жртве смо великог ловца на таленте
Сасвим је нормално да буде екстреман у наплавинама језичких бесмислица. Чистим језиком речено резултати јучерашњих избора јасно су показали да је Будва град српског бића, културе и језика. Избори су потврдили да је и неслога важан елеменат тог бића. За оне чији космополитизам није осјетљив на приђеве (српски, црногорски, бошњачки, албански, хрватски..) Будва се доказала и као проактивна мултикултурална заједница. По резултатима избора припадници некад јединствене просрпске странке добили су 9 + 9 мандата од укупно 33 мандата, дакле апсолутну већину.
То што су та два крила некад јединствене партије жестоко посвађана искористили су политички мајстори који су добили 7 мандата саопштавајући како се без њих неће моћи формирати власт у Будви. Стари мајстори свог, квариш заната и један њихов политички аналитичар упорно су понављали да се квар у заједничкој кући неће моћи отклонити без учешћа ДПС-а иако сви знамо да су избори организовани управо да би се поправила штета коју је ДПС давно проузроковао, квар који је намјерно направио, његовао, чувао и на основу њега арчио богаства Будве.
То што је политички алат ових са 7 мандата учинио Будви не смије се окачити мачку о реп. Поменута партија је успјела покварити и мултиколорни (читај мултиетнички) кликер са шест пера, кога смо у дјетињству љубоморно чували, звали га шестоперац и радо се с њим играли. Мајстори свог квариш заната овога пута највјероватније неће учествовати у играријама око Будванске власти.
Иначе власт у Будви може се формирати на два начина – методом уједињавања или методом искључивања. У оба случаја добиће се исти резултат. Изостаће мајстор квариш са 7 освојених мандата, односно партија која је својим политичким алатом 30 година кварила Будву. Упркос томе што се мајстори који су у последње 4 године поправљали Будву не могу похвалити резултатима добиће још једну прилику. Шансу за неки вид оздрављења Будви би донијела коалиција 9 + 9 + 4 + 2 + 1 мандат. Осим тога тај збир је и на трагу и у тренду 30. Августа 2020. године који је био и који до даљњег треба да остане прекретница у политици ка оздрављењу Црне Горе.
