Пише: Татјана Њежић
Био је културни догађај првог реда отварање његове изложбе „Превентивни мир“ у Музеју савремене уметности, а на којој су представљени и његови култни радови, од периода када је шездесетих постао део чувеног покрета арте повера (сиромашна уметност) и убрзо закорачио на пут светске славе којим и данас крочи, па до најновијих. Другим речима; „Слике на огледалу“, „Венера од крпа“, „Минус објекти“, „Трећи рај“, „Волети разлике – уметнички покрет за међумедитеранску политику”, најновије слике налик на разнобојне QР кодове, које су попут дела апстрактне уметности, а које се, уз тзв. паметне телефоне, могу активирати…
Људи су по природи агресивни, као животиње. Велика животиња једе малу како би преживела. Али ми смо људска бића, човек има и свест, и не би требало да будемо предатори једни према другима – казао је, између осталог, на отварању.
Истог дана, у подне, одржао је конференцију за новинаре. Ведрина и виталност бацили су у сенку чињеницу да је закорачио у десету деценију живота. Истакла је том приликом кустоскиња изложбе и директор МСУ Мирјана Коларић да је Пистолето уметник чија је пракса неодвојиво повезана са друштвом и друштвеним развојем.
А потом у разговору за НИН говорио је о свом виђењу савремене слике света, улози и значају уметности, својим делима и сећањима, уверењима такође…
У Београду сте трећи пут, какав је утисак будући да сте први пут били пре више деценија?
Драго ми је да сам поново овде. Први пут сам дошао почетком седамдесетих на Битеф са трупом „Зоо“.Стварали смо уличну уметност. Наша идеја је била да смо ми животиње у уметности, такође да смо „уметничке животиње“, а било је важно питање слободе, излажење из кавеза… Уметност на улици, не у кавезима, тј. затвореним просторима, него на улици, непосредан сусрет уметности и друштва. Београд се од тада доста променио, порастао, већи је. А мени је изузетно драго да сам поново ту. Јер, по мом дубоком уверењу, Београд је веома важна престоница.
Није тек само главни град једне земље. Ту су се десиле веома битне ствари. Ту, на ушћу Саве у Дунав су три водећа човека из три државе, са три континента, Тито, Насер и Нехру, покренули иницијативу, ту су зачети несврстани. У то време постојао је сукоб између капиталистичког система са Запада, предвођеног Америком, и комунистичког Истока, на челу са СССР-ом, па је то био један нови концепт. И данас нам је потребно нешто што би нас на тај начин повезало као што су онда несврстани ујединили три континента. У том смислу је Београд мени веома важан.
Закорачили сте на пут светске славе, на којем сте и данас, почетком шездесетих година 20. века. С којим осећањем гледате на ту чињеницу?
Нисам егоцентрик. Нисам заинтересован за себе. Када говоримо о мојој уметности, ту се никада не ради о мени, ради се о оном што сам урадио. Издвојио бих овог пута формулу коју сам направио, а која представља систем који можемо користити да креирамо ново друштво. Формула стварања. Чине је три у низу повезана кружна облика. Два са стране су све разлике, сучељености, контрапункти, а сусрећу се у овом у средини, истовремено га творећи, креирајући нови елемент. Није неки политичар или неки верски лидер предложио нешто тако, него то је оно што сугерише људска креативност, снага која постоји у сваком од нас.
Није ли данас потенцијал креативности сасвим маргинализован услед доминације профита и новца као неприкосновених ако не и јединих вредности?
О новцу треба да размишљамо на следећи начин – он је средство које олакшава размену у циљу задовољавања разних потреба.
Али, нису ли новац и профит од средства постали циљ, чак начин мишљења, руку на срце и разлог ратовања?
Имамо два система. Један је капитализам и слободно тржиште, а други бољшевички етатизам. Овај први обухвата и максимум спекулација, развија конзумеризам до неслућених размера, што ствара велики отпад, преплављује све ђубретом. Други, нема нимало слободе, подразумева једног јединог власника – државу.
Замена места: Ко су добитници Нинове и награде „Београдски победник“
Други је потпуно без индивидуализма, први је само на индивидуализму. Два потпуно супротстављена концепта, антиподи. Сваки сам за себе води у деградацију, зато је јако важно да се посредује и дође до средине. Концепт демократије би требало да има добре одлике обе стране. Ако то не урадимо, нећемо доћи до баланса, до равнотеже која је неопходна. Зато мислим да је култура кључна. Постоје школе у којима се учи да је могуће искористити добре ствари из једног и из другог система. То је пут ка цивилизацијској добити.
Изложба се зове „Превентивни мир”, а око нас букте ратови; Украјина, Израел…
Треба да иницирамо одговорности у односу на истину, да користимо интелигенцију, уметничку интелигенцију. Шта подразумевам под тим? Мир је достигнуће људске интелигенције, достигнуће развоја културе. И данас децу убијају у ратовима зато што нека империја жели да напуни свој конто. Људи ратују да би увећали своју моћ, не увиђајући каква моћ и добробит постоје у балансу. Морамо схватити да је баланс могућ, да је равнотежа могућа. Као уметник могу да покажем поменуту формулу, која није нека лудачка идеја него формула (начин мишљења) који може да се примени. Пре него закорачимо у будућност, морамо да застанемо на тренутак и размислимо о томе како најбоље применити ту формулу да бисмо дошли до мира. Ако мислите да је најбољи начин да зарадите новац производња оружја које убија људе, то је онда превентивни рат, а не превентивни мир.
Кроз каријеру сте истицали да је уметност друштвени компас, да је задатак уметника да буде против идеологија, против комерцијализације…
– Није довољно само бити против. Свако може рећи „ја сам против“. То не значи много. Морате дати конструктиван предлог. Људи из културе, људи из уметности дају пример – можемо овако. И то мало-помало, пример – по пример, бива од суштинске користи и за практичне ствари и за велика питања… Зато је школа важна. У школи треба учити младе људе да разрађују нове системе. Ако мене питате, данашњи моћни људи у политици треба да крену поново у школу. Политика није сопствена каријера, него брига о друштву. Они који хоће да се упусте у комерцијалне активности треба да се прешколују да би дошли до баланса, равнотеже. А уметност јесте друштвени компас. Несумњиво. Поновио бих, истакао, морамо да прихватимо да смо по природи агресивни, али да нам наша интелигенција омогућава да будемо инвентивни, да створимо нешто што не постоји у датом времену, тренутку. Мир мора бити створен. Људи га стварају.
Извор: НИН
