Суочени са потпуним безакоњем које aктуелна власт у Приштини спроводи према Српској Православној Цркви и српском православном народу, овога пута ограничавајући слободу кретања самом поглавару Српске Православне Цркве, Његовој Светости Архиепископу пећком, Митрополиту београдско-карловачком и Патријарху српском Господину Порфирију и српским архијерејима, онемогућавајући им на потпуно противправан начин, заправо насиљем, да служењем Божанствене службе отпочну редовно годишње заседање Светог Архијерејског Сабора у манастиру Пећка Патријаршија, где то чине од прве половине 14. столећа и доба Светог патријарха Јоаникија Другог, Свети Архијерејски Сабор пред целим цивилизованим светом, а посебно пред хришћанима, сведочи да српски народ и његова Српска Православна Црква на Косову и Метохији живе у потпуној правној, што значи егзистенцијалној, несугурности.
То што је поглавару Српске Православне Цркве онемогућено да оде у Пећку Патријаршију је као да папи буде забрањено да оде у Ватикан или поглавару Цркве Енглеске у катедралу у Кентерберију. Ми архијереји, сабирамо се једном годишње из целог света, са свих континената, пролазимо многобројне границе без проблема, осим када треба да дођемо на Косово и Метохију, своје духовно огњиште.
Ово безакоње учињено пред лицем света у часу када се власт у Приштини нада пријему у Савет Европе, бледа је слика онога што тамошња власт свакодневно чини српском народу који живи на свом вековном животном простору, на Косову и у Метохији најмање миленијум и по, о чему живо сведоче древни манастири и цркве, гробови, фреске и иконе непроцењиве вредности. Стога Свети Архијерејски Сабор указује свим одговорним међународним чиниоцима који имају могућност да утичу на приштинске власти да су овим актом грубо показале да за Патријарха српског, епископе, свештенство и верни народ Српске Православне Цркве на простору Косова и Метохије не важе међународно признате и општеобавезујуће одредбе Универзалне декларације Уједињених нација о људским правима, Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, Међународног пакта о грађанским и политичким правима и других конвенција које сваком човеку, па и Патријарху српском, архијерејима, свештеницима и верницима Српске Православне Цркве, непосредно гарантују право на слободу кретања, право на слободу мисли, савести и вероисповести, право на слободу мирног окупљања и друга зајемчена људска права и слободе. Позивамо такође православни и сав хришћански свет и његове духовне вође да се молитвом и другим начинима заузму за поштовање наших верских права.
Патријарх Порфирије: Затворена су врата мога дома, Пећке Патријаршије
Српска Православна Црква никада није била, није ни сада, а засигурно ни убудуће неће бити политичка институција већ јесте и остаје духовна Мајка православних Срба која своју духовну мисију неометано врши у државама широм света. Српска Православна Црква ни у Републици Србији ни у другим државама нема статус државне Цркве или политичке организације и зато се на њу не могу примењивати политичка мерила.
Актуелне власти у Приштини су класичном злоупотребом права и подривањем темеља владавине права, у данима када православни хришћани прослављају Васкрсење Христово, покушале да понизе Српску Православну Цркву и да међу косовско-метохијске Србе унесу нове страхове и зебње не би ли их принудили да напусте своје светиње и домове.
Српска Православна Црква је свуда, а посебно на Косову и Метохији посведочила, а и данас сведочи да остаје са својим народом без обзира на насиље које се систематски и некажњено спроводи над православним Србима деценијама, а посебно од 1999. године до данас.
Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве на челу са Његовом Светошћу Патријархом српским г. Порфиријем апелује на међународне органе на Косову и Метохији да учине све што до њих стоји да се престане са флагрантним кршењем људских права и основних слобода српског народа. Патријарх српски и архијереји Српске Православне Цркве остају са својим народом на Косову и Метохији.
Извор: СПЦ
