Васкршња порука Митрополита црногорско – приморског г. Јоаникија богољубивом свештенству, преподобном монаштву и цијелом благочестивом народу Митрополије црногорско – приморске уз најрадоснији поздрав: Христос Васкрсе!
Васкрсе Христос и живот живује!
Овом ријечју Свети Јован Златоусти сажима благовијест данашњег најсвјетлијег празника, празника над празницима – Васкрсења Христовог, и читаве наше хришћанске вјере. Господ побјеђује смрт, највећег и последњег непријатеља (1Кор 15, 26) рода људског, јер не бјеше могуће да га она држи под својом влашћу (Дап 2, 24). По ријечима Светог Јустина Ћелијског, Господ је својим Васкрсењем ”ријешио проклети проблем смрти, и то не теоријски, не апстрактно, већ догађајем, доживљајем, историјским фактом васкрсења из мртвих”. Зато је, сада све испуњено свјетлошћу – и небо и земља и преисподња, а сва творевина празнује васкрсење Христово из мртвих.
Све је у животу Господњем и у његовом домостроју спасења за нас чудесно и величанствено. И најава његовог рођења, и његово рођење, и крштење; све ријечи којима је учио људе, сва чуда која је творио лијечећи народ од немоћи и недуга, и доносећи тако Царство Божије међу нас. Међутим, тајна личности Богочовјека Христа открива се у својој пуноћи тек кроз догађаје које молитвено помињемо и у којима духовно учествовујемо ових дана: страшно страдање и распеће Господње, његова смрт и погреб, и славно Васкрсење Његово. То је тајна Пасхе Христове – тајна Јагњета непорочног и безазленог, предвиђеног још прије постања свијета, а јављенога у последње дане ради вас (1Пет 1, 19-20), Јагњета Божијег које узима гријехе свијета (Јн 1, 29).
Пред самим вратима страдања и смрти које су му безакони људи приредили, Господ Исус говори: Сад је душа моја узбуђена, и шта да речем? Оче, спаси ме од часа овога; али, зато дођох за час овај! (Јн 12, 27). Као истинити, не привидни човјек, Господ осјећа ужас и трагедију смрти и, на трен, моли Оца да га избави од ње. Али, одмах након тога, Он нам открива тајну Свог доласка, тајну Оваплоћења Сина Божијег: открива нам да је баш због тог часа смрти он и дошао на овај свијет. Зато Његова смрт није била обична, неумитна људска смрт, него добровољна и заступничка, па самим тим животворна и животодавна, спасоносна за све људе и сву творевину. Тако, дакле, као што једним пријеступом дође осуда на све људе, тако и једним оправдањем дође на све људе оправдање живота (Рим 5, 18).
То оправдање живота је савршени поклон, дар који смо добили љубављу Очевом који Духом Светим подиже свога Сина Јединородног из мртвих. Свјетлост Живота, која је засијала врло рано ујутру у први дан седмице (Мк 16, 2), простире се и до нашег времена и просвећује и позива све који лутају по разним беспућима, изгубљени у тами и сјенци смрти (Лк 1, 79). Зато објављујемо свима да нема тога гријеха, нема тога мрака, нема те смрти која неће бити поражена пред Оним који је Васкрсење и Живот (Јн 11, 25).
Уставши из мртвих Господ се вишекратно јављао својим ученицима са поздравом Мир вам! Он даје мир који превазилази сваки ум. У том миру је измирење Бога и човјека, које је Христос извршио својом жртвом на крсту и објавио својим Васкрсењем. У њему је истовремено радост измирења међу људима. Нека Васкрсли Господ и данас донесе радост измирења свим људима, почевши од најближих сродника. Колика радост настаје у дому када се завађени супружници, муж и жена, измире! Колико то измирење значи за душе њихове дјеце, за њихов добар психофизички развој и васпитање! Измирење мужа и жене, дјеце са родитељима, браће и сестара, ближих и даљих сродника драгоцјеније је од било каквог земаљског блага и богатства. Успостављање мира међу завађенима, људским душама доноси обиље племенитости, среће, оптимизма и животног полета.
Недјеља православља на Цетињу, богослужио Митрополит Јоаникије
Господ је све хришћане позвао да шире мир говорећи: Блажени миротворци јер ће се синови Божији назвати (Мт 5,9). Ако правилно оцијенимо важност унутрашњег мира и слоге у породици онда ћемо лако разумјети и значај измирења у подијељеном и завађеном друштву. Гледајући како се у посљедње вријеме у нашој Отаџбини полако и мукотрпно успостављају ред и правда, и слушајући, још увијек ријетке, али и све чешће позиве за свенародно измирење, надамо се да ће Црна Гора у догледно вријеме превазићи све унутрашње подјеле и достићи свијетлу синергију и хармонију различитих слојева друштва о којој цар Давид пјева: Како је лијепо и красно кад сва браћа живе заједно! (Пс. 132, 1); Милост и истина сретоше се, правда и мир пољубише се (Пс. 84, 11). Идеал таквог друштва је у нама, научили смо га од пророка и апостола, а наслиједили од Светог Саве и Светог Петра Цетињскога. Не пропустимо драга браћо и сестре да тај идеал, уз Божију помоћ, и остваримо.
Славећи Васкрсење Христово које немирне људске душе успокојава небеским миром дужни смо да позовемо на измирење завађене народе у свијету. Недалеко од нас, нама блиски народи, једни по вјери, други по страдању, међусобно ратују. Свакодневно се пролијева људска крв и ратни злочини умножавају, дјеца убијају, на жалост и на срамоту свега свијета, али се, од зараћених народа не чују позиви на преговоре и мир, још мање од оних који ратове планирају и финансирају. Спорадични и једва чујни позиви на мир дјелују као глас вапијућег у пустињи (Ис 40, 3). Тим позивима ми придружујемо наш глас за мир, с молитвом Богу милости и мира да омекша срца и уразуми челнике зараћених земаља те да прекину међусобно крвопролиће да би што прије постигли мир који је потребан свима, а највише њиховим народима.
Као што не заборављамо страдања Христова када славимо његово Васкрсење и побједу над смрћу, тако на овај свијетли празник не заборављамо страдања наше браће и сестара, дјеце и омладине, православних Срба на распетом Косову и Метохији. Од Косовског боја на овамо, скоро без прекида и предаха, они трпе убијања и етничка чишћења, али су, уз неизбројне жртве и губитке остали на својим огњиштима. Највише боли што за наш народ, који је посљедњих деценија претрпио убиства и разарања, паљење светиња, уништавање гробова и културних добара, нема правде ни разумијевања у такозваној међународној заједници, док приштинске власти, које речена недјела учинише и чине, западне земље препоручују за Савјет Европе и остале међународне институције. И данас је, као што Његош рече, Косово грдно судилиште. Над њим се у наше дане свршила тајна безакоња (2 Сол. 2,7). На њему је погажено међународно право, што не може проћи без тешких посљедица у свијету. Међутим, ми православни хришћани се не уздамо у човјека него у Бога и његову правду. Надамо се да ће Господ који увијек праведно суди услишити вапаје и молитве наше страдалне браће и сестара са Косова и Метохије, да ће им дати сигурност и мир, и богато их наградити за оданост нашим светињама и за истрајност на крстоносном путу Христовом.
Слава Васкрсења Христовога прожима године, вјекове и вјечност
Васкрсење Христово прослављамо на светим богослужењима у храмовима, настављамо пасхално славље у нашим домовима, међусобно се посјећујемо и духовно оснажујемо. Његујемо хришћанску саборност и братско заједништво, већ овдје и сада предокушамо Царство небеско у које нас уводи Христос. Отвореног срца прихватамо све људе с којима дијелимо исту вјеру, али и оне који другачије вјерују и мисле. Божју љубав којом нас је Христос обасјао својим Васкрсењем треба да свједочимо најприје добрим дјелима и човјечним поступцима, па тек онда и благим, разумним и истинитим ријечима.
Нека пасхална радост, која обухвата небо и земљу испуни наша срца. То је радост која обнавља цијело биће, утврђује нашу међусобну љубав, разгони таму, подиже из туге и депресије, даје наду, улива оптимизам. Она је свијетла, стваралачка и божанска. Помолимо се сви, драга браћо и сестре, да Господ излије свој мир и благодат на дјецу и омладину, на старе и младе, на цијелу своју Цркву и на све оне којима је милост и помоћ Божија потребна. Са овим мислима и молитвеним жељама свима, православним хришћанима и људима добре воље честитамо свијетли празник Васкрсења Христовог, са вјечно радосним поздравом:
Христос Васкрсе!
Ваистину Васкрсе!
