
Неки власници аутомобилиа у САД били су непријатно изненађени када је дошло време да продуже осигурање за возило, пише “Њујорк тајмс”. Извесни Ромео Чико из Флориде одлучио се да тужи компанију “Џенерал моторс” и фирму за анализу података “ЛеџисНеџис” када га је седам осигуравајућих компанија одбило, а осма једва пристала да му осигура ауто, али за двоструко већу премију. Са његове тачке гледишта, за то није било никаквих разлога, ауто је био уредан, није имао незгода. Осигуравачи су га видели другачије. Према њиховим подацима, Чико је ризичан клијент, воли оштру вожњу, много убрзава и кочи и то на местима где то не би смео да чини, прекорачује брзину, ради све што повећава шансу за озбиљну штету. Како они то знају? Па, одрукао га је његов кадилак.
Ко је куповао половни аутомобил новије производње зна каква је вредност дигиталне сервисне књижице. Ако је аутомобил одржаван у овлашћеном сервису, добићете све податке о свакој интервенцији на њему, укључујући исправну километражу. Ако је неко неовлашћено нешто чачкао, одмах ће вам пријавити. И то итекако утиче на цену, тако компромитован аутомобил је све теже продати.
Новији аутомобили препуни су сензора и електронике која прикупља све могуће податке о вашој вожњи и кроз компјутер их испоручује возачу. Има ту разних статистика које могу да помогну да возите јефтиније и безбедније. Наравно, компјутер све то даје на увид и сервисеру, а ако потпишете, слаће их и произвођачу аутомобила, у реалном времену. Имате интерес то да урадите јер произвођач прикупља податке од свих власника истог модела и може правовремено да реагује ако статистика покаже да би ускоро на неком возилу могло доћи до квара. Јер се слично дешавало и код других.
Кад су већ у поседу таквих информација и компјутерски их обрађују, неки произвођачи одлучили су да мало растерете трошкове и понуде их “ЛеџисНеџис”-у, фирми која се бави анализом података, пре свега из сфере закона и права. Осигуравајуће компаније су њихови важни клијенти и врло су се обрадовале прилици да смање сопствене ризике тако што ће повећати цену осигурања за возаче који не возе по прописима и препорукама ауто-индустрије. Проблем је што Ромеу Чику нико то није рекао, односно што је он несвесно дао пристанак да се његови подаци тако користе. Ни продавац, односно компанија “Џенерал моторс”, није умео или хтео то јасно да му каже и Чико је пресавио табак. И још се обратио медијима, чиме је отворио велику причу.
Испоставило се да модерни аутомобил памти свашта, не само колико притискате кочницу и гас, већ и како се понашате око аутомобила и у самој кабини. Да, може да зна и свакакве шкакљиве детаље, а ту су и камере које су у функцији безбедности, аларми који опомињу да ли су сви путници везани, нарочито деца. То куда сте ишли, када и колико сте тамо остали већ су тривијалности. Када се ти подаци укрсте, свакакви закључци могу да се извуку, а ако је неко мајстор за то и на томе зарађује огроман новац, то је компанија “ЛеџисНеџис”.
С друге стране, уредан возач има много мотива да своје понашање да на увид осигуравачу и због тога добије много повољнији уговор. Исто важи и за произвођача, то јест сервисера – што више знају о вашем односу према возилу боље ће га одржавати, мада није немогуће да се цена и дужина гаранције у будућности услови дељењем података.
Аутомобил је и даље наш пријатељ, али пријатељ који воли да прича другима о нама. Мајстор и агент осигурања биће прве уши које ће чути како се понашамо за воланом и у кабини. Ето добре инспирације за драматурге комедија.
Зоран Станојевић
Извор: Време
