Okupio je Tolstoj popriličan broj junaka koji će, na dobro ili na zlo, na veselje ili tugu obeležiti ovaj roman, velik ne samo po obimu, nego pre svega po književnim vrednostima. Uostalom, bila je to prava prilika da nam bude predstavljen zbunjeni, mladi Pjer Bezuhov i tako nam omogući da zauvek ostane u literaturi kao jedan od najupečatljivijih likova. (Neko bi od čitalaca možda ipak dao prednost Nataši ili Nikolaju Rostovu, a drugi, moguće, knezu Bolkonskom ili kneginjici Mariji?)
Kod drugog čuvenog ruskog pisca, Mihaila Bulgakova, koji je obeležio 20. vek, u romanu “Majstor i Margarita”, svi ključni junaci, kako pozitivci tako i negativci, okupljaju se u velikom, eruptivnom epilogu na balu kod Sotone, tj. Volanda, koji se odvija u začaranom stanu br. 50 velike petospratnice u obliku ćiriličnog slova P u Sadovoj ulici:
“Onda je Margarita, u pratnji Korovjeva i Behemota, zakoračila iz sobe s bazenom u potpuni mrak.
– Ja, ja – šaputao je mačak – ja ću da dam znak.
– Važi! – odgovorio je u mraku Korovjev.
– Bal! – prodorno je pisnuo mačak i istog časa Margarita je uzviknula i nekoliko sekundi držala zatvorene oči. Bal se naglo obrušio na nju, kako svetlošću tako i zvukom i mirisom.
Opasna pametnica Elizabet Benet, koja gordo (i sa predrasudama) nosi glavnu rolu u romanu “Gordost i predrasude” Džejn Ostin, dakle zatvorena u “priručniku za prikladno ponašanje u socijalnom i privatnom životu srednjih i viših klasa” (Džoana M. Smit), osim što šeta po poljima, drži vez u krilu, slika akvarele i (ne)vešto svira klavir, zabavu pronalazi po salonima i balskim dvoranama u slabo skrivenoj težnji da se uda za bogatog mladoženju, ključni trenutak sudbine dočekala je na velikom društvenom događaju, balu. Tu se Liza (ne)očekivano susrela sa sudbinom oličenom u liku gospodina Darsija, vlasniku čuvenog imanja Pemberli, koje donosi godišnji prihod od deset hiljada funti godišnje.
Činjenica da su se Liza i Darsi prvi put sreli u razdraganoj gomili potvrdila je dobru odluku autorke jer je ovo bila idealna prilika da se sudare i sukobe “gordosti i predrasude” glavnih junaka, a naravno da će se sve uravnotežiti i pohrliti harmoniji na Pemberliju, kada će Elizabet Benet, slučajno ili ne, shvatiti koliko joj se sviđa divno imanje, pa eto, što da ne, i sam gospodin Darsi. (Treba li zagriženim čitaocima, vrsnim znalcima i zaljubljenicima u lepu književnost i spominjati kako je poneseni Bilbo svoj Prsten, Jedinstveni, upotrebio baš na rođendanskoj proslavi gde se iskupio sav veseli hobitski živalj Okruga, da se kod Henrija Džejmsa junaci susreću i ostvaruju sudbinske kontakte na večernjim prijemima, da Porta i Ričard Mejhju do anđela Izlingtona stižu kroz vrata eksponata usred velike gužve na otvaranju izložbe “Anđeli nad Engleskom” u Britanskom muzeju, da ne zaboravimo veliku dvoranu u Hogvortsu u kojoj se ukupljaju svi učenici čarobnjačkih škola i gde Vatreni pehar donosi još jednu pobedu Potera, još jedan poraz Voldemara, ali i tragičnu smrt Sedriku Tiboriju?)
Zar ne možemo, zato, u skladu sa tvrdnjom da je svet velika pozornica, da isto tako ustvrdimo da je “svet velika knjiga”, gde smo se okupili svi mi, junaci iz raznih vremena, da bi već neko od nas uzviknuo “Knjiga!”, a da se, u trenu, sve knjige sveta obruše na nas, kako svetlošću, tako i zvukom i mirisom.
Đorđe Pisarev
Izvor: Dnevnik.rs
