Арктичке лисице прибегавају канибализму док се боре да нађу храну у загрејаном свету. То је само једно од до сада невиђених понашања у најновијој серији сер Дејвида Атенбороа – Сисари. Она се бави тиме како се ове животиње прилагођавају свету који рапидно мења доминантни сисар – човек. Видимо и видре како врлудају прометним друмовима Сингапура и лемуре како се чврсто држе за дрво „четкице за зубе“ у покушају да се охладе на растућим температурама. Сисари је захтеван материјал за гледање, али показује и невиђену сналажљивост најуспешнијих светских животиња. У последњој, шестој епизоди серијала, сер Дејвид Атенборо каже: „Ако будемо доносили праве одлуке, можемо да заштитимо будућност не само наших сродника сисара, већ читавог живота на Земљи.“
Серија се појавила 20 година после оригиналног серијала званог Живот сисара. За то време технологија је значајно узнапредовала омогућивши ББЦ-јевој Природњачкој редкцији и њеним партнерима да забележе секвенце за које се раније сматрало да су немогуће. Уводна епизода серије снимљена је у потпуности у мраку – откривши како афрички леопард користи специјално прилагођени вид да лови успаване мајмуне.
Термалне камере данас су запањујуће, детаљи које можете да видите су невероватни. Можете да видите крзно, можете да видите бркове животиња, технологија је отворила читав нови свет за нас“, објашњава Скот Александер, продуцент серије. Да би забележио неке секвенце, тим је морао додатно да се потруди. За четврту епизоду „Хладно“, направљене су специјалне чауре за спавање како би сниматељска екипа могла данима да остане на леду у Свалбарду, у Норвешкој, у време док је пратила поларног медведа. Као последица тога, тим је успео да сними поларног медведа док лови ирваса дубоко на копну – што је понашање за које се сматра да је стечено зато што му је отапање морског леда отежало да лови фоке. „То илуструје флексибилност поларних медведа да би заменили губитак могућности лова на морски, сисарски плен“, каже ванредни професор Џон Вајтмен, са Универзитета Олд Доминион и главни истраживач Међународне организације за заштиту поларних медведа, који је био и саветник ауторима серије. Али он додаје да су студије показале да овај плен није довољан да замени калорије које су им неопходне. „И зато је најважнија акција која може да се предузме да би се заштитили поларни медведи као врста, борба против климатских промена.“
‘Еволуција у реалном времену’
За две деценије колико је прошло од претходног серијала, у очи упадају и размере човечје експанзије. Од 2000. године, изгубљено је скоро 1,9 милиона квадратних километара станишта – око осам пута више од величине Велике Британије – а један од највећих узрока је производња хране. „Данас се скоро половина настањивог светског земљишта користи за пољопривреду.
Широм Југоисточне Азије огромне плантаже палминог уља замењују беспрекорне шуме“, упозорава нас Атенборо у другој епизоди „Нова дивљина“. Уништење шума значи да се смањују извори хране за локалне дивље животиње као што су свињорепи макакији. Али, упркос томе, епизода доноси невероватну причу о њиховим преживљавању. Породица макакија снимљена је како улази на плантажу палминог уља и хвата пацове који сада тамо живе.
„Ови свињорепи макакији су углавном били вегетаријанци, а сада постају месождери“, каже продуценткиња епизоде Лидија Бејнс за ББЦ њуз. „Животиње морају да се прилагођавају у реалном времену, то је практично еволуција уживо. Дарвин би био апсолутно фасциниран овим“, додала је она.
Али нису сви сисари толико успешни.
У једној епизоди сазнајемо да је раст температуре на Арктику довео до замрзавања мора касније током године, а без морског леда поларни медведи и арктичке лисице не могу да лове. За једну лисицу чекање је било предуго и екипа мисли да је угинула од глади, а глад је натерала друге лисице да се прехране њом. У другој поражавајућој сцени, бебе мајмуна дрекаваца остале су сирочад кад су њихови родитељи грешком помислили да су наелектрисана ограда грана дрвета. Поред тога што је срцепарајуће, снимање животиња довело је и до научних открића.
Докторка Кристина Купер, виша предавачица животињске физиологије на Универзитету Кертин, у Перту, сарађивала је са Природњачком јединицом ББЦ-ја да им помогне да прате животиње за пету епизоду.
Док су намештали предајнике на животиње за потребе снимања серијала чули су да јешци производе звукове једни другима испод земље – што је феномен који се чуо само једном раније и никад није био снимљен.
Откриће је довело до нове научне студије докторке Купер и њеног тима. Она каже да је ово истраживање кључно ако желимо да заштитимо животиње. „Дакле, ако будемо разумели како животиње функционишу и како задовољавају све потребе, онда ћемо имати представу како би оне могле да реагују на свет који се мења.
„Тада можемо и да предузмемо кораке да заштитимо врсту“, објаснила је она. Серија се вратила неким од сисара снимљених за оригинални серијал да би видела како им људске интервенције помажу да преживе.
Плави кит је био критично угрожен све док забрана лова на китове није омогућила да се његова популација опорави. Серија Сисари истражује како се они сада суочавају са новом претњом бродског саобраћаја, али рад научника на њиховом праћењу помаже да се уведу сигурносне мере као што су спорији пловни путеви. Скот Александер каже да ово показује како можемо да заједно са сисарима помажемо једни другима. „За мене је порука серије да је планета фантастична, да треба да урадимо све што можемо да је заштитимо како бисмо живели заједно са овим животињама и делили ову невероватну разноликост“, каже он. Емитовање серије Сисари почиње на ББЦ-ју Један у 19 сати по британском летњем времену у недељу.
Извор: ББЦ
