Издавачка кућа “Макондо” објавила је други албум стрипа “Ноар бурлеска”, чувеног италијанског умјетника Енрика Маринија, неких годину од изласка превода прве књиге и тиме комплетирала ово издање на српском језику.
Жанровски “Ноар бурлеска”, као што јој име каже, припада кримићу, уз све класичне обрасце жанра класичног ноара, од опасних типова, мафијаша и фаталних љепотица уплетених у међусобну игру страсти, похлепе и насиља. Причу пратимо из угла револвераша и опасног момка Терија Кола, познатијег под надимком Силк, који је отишао без поздрава као добровољац у Други свјетски рат, а након повратака уплетен је у прљаве послове мафијаша Рекса, чија је вјереница Силкова бивша дјевојка Деби Холоу позната под умјетничким именом Каприс, којој је он сломио срце одласком у рат. Пропале пљачке, ирска и италијанска мафија, бивши пријатељи са обје стране закона и лешеви на све стране прате Силка на његовом путу кроз подземље.
Визуелно је стрип рађен као црно-бијели, са понеким бљеском загасито црвене и то само као боја косе или хаљине када се појављује главна фатална жена Каприс, а која изгледа као мјешавина Рите Хејворт и Аве Гарднер, што даје додатну динамику у Маринијев атрактивни графички стил.
Бојан Боснић, главни уредник “Маконда”, истакао је да нису имали дилеме у вези са издавањем овог стрипа, који је, по његовим ријечима, посластица за очи.
– Енрико Марини је свакако један од водећих европских стрип-аутора. И као и сви његови стрипови, и овај је права посластица за очи. “Ноар бурлеска” је његов омаж свима нам драгом истоименом жанру и све је ту на свом месту: и мрачне ноћне кулисе великог града, и груби главни лик који и дели и добија батине, и феме фатале, и гомила живописних негативаца, и као да можемо чути џез и блуз у позадини… рекао је Боснић.
Прича графичке новеле “Ноар бурлеска” се дешава у неодређено доба, али временски нешто након Другог свјетског рата у Лас Вегасу. Визуелно атрактивна брза и ефектна крими-прича, коју је Марини замислио као омаж филмовима и у стриповима од тридесетих година прошлог вијека па до модерних виђења жанра, стекла је бројне обожаваоце широм свијета, укључујући и краља хорора Стивена Кинга, који није штедио ријечи похвале. “Макондово” издање преводио је Бранислав Глумац, прва књига има 108 страна, а друга 128 у тврдом повезу.
Аутор
Енрико Марини рођен је у Швајцарској 1969. године и студирао је илустрацију на Умјетничкој академији у Базелу.
На његов филмичан стил цртања утицали су филмови, амерички и француски стрипови и јапанска манга. Као посвећени мајстор, који руком црта, тушира и слика, велики је поклоник умјетника попут Милтона Кањифа, Алекса Тота, Нила Адамса, Џона Ромите Старијег, Мајка Мињоле, Хермана, Мебијуса и Кашира Отоме. Током каријере опробао се у бројним жанровима од фантастике преко вестерна до суперхеројских прича.
Бранислав Предојевић
