Ilegalne prištinske „vlasti“ su, kao svojevrsni „podstrek“ pregovaračkim aktivnostima Miroslava Lajčaka, koji je nedavno najotvorenije obelodanio da je njegov zadatak „puno međunarodno priznanje Kosova“, poslale svoju paravojnu policiju na sever Kosova i Metohije. Njihov cilj je da simbolično potvrde okupaciju čitavog prostora Pokrajine, koju je predsednik Srbije Aleksandar Vučić omogućio uklanjanjem srpskih ustanova na severu KiM. Pored toga, „kosovske vlasti“ na ovaj način stavljaju do znanja nepriznavanje automobilskih tablica iz centralne Srbije, kao jednog od atributa države Srbije.
Jedino što je možda gore od albanskog i zapadnjačkog nasilja jeste okolnost da je, s istekom predviđenog prelaznog petogodišnjeg perioda, ovaj potez Prištine omogućen Sporazumom o reciprocitetu za automobilske tablice koji je sam predsednik Vučić 14. septembra 2016. potpisao sa predsednikom separatističke vlade Isom Mustafom. Time je bolno pokazano da onaj ko sa pobunjenicima pregovara na neprincipijelnoj osnovi (svesnog zanemarivanja Rezolucije 1244) ne samo što im omogućuje tretman sličan državi nego se igra s ukupnom suverenošću sopstvene države.
Predsednik Srbije je posle sednice Saveta za nacionalnu bezbednost istupio sa uobičajenom jakim rečima iza kojih ne stoje dela. Ovoga puta, njegova ljutnja imala je funkciju da prikrije njegovu prećutanu saodgovornost za ono što se dogodilo.
Zašto je bilo potrebno da prođe dan i po od akcije albanske parapolicije na severu Kosova i Metohije i zašto je predsednik Srbije u ovako dramatičnoj situaciji odložio donošenje odluke o protivmerama za nekoliko dana? Reč je očigledno o nedržavničkom postupanju u trenutku kada država mora aktivno i hitno da reaguje. Aleksandar Vučić se, pored ostalog, obratio članovima kvinte koji prećutno podržavaju akcije albanskih separatističkih vlasti. Ovu osnovnu činjenicu kvinta može da prikrije pozivanjem na Sporazum od 2016. godine.
Sve ovo upućuje na ubrzanu pripremu finala tzv. dijaloga između „Beograda i Prištine“, a to je potpisivanje akta o priznanju tzv. Kosova od strane Srbije. I ovde su aktuelnom predsedniku Srbije vezane ruke još januara 2014. godine njegovim prihvatanjem obaveze da će to učiniti. Tada je Vlada Srbije pristala da potpiše pravno obavezujući sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa sa tzv. Kosovom.
Albanska demonstracija sile na severu KiM ima podršku EU i SAD, što će prištinske samozvance ohrabriti da i dalje vuku ovakve poteze. Još jednom je, možda snažnije nego ikada ranije, pokazano da su proces pridruživanja EU i odbrana suverenosti Srbije na KiM nespojivi i da su pregovarački proces pod pokroviteljstvom EU, kao i svi iz toga proistekli sporazumi, bili ogromna greška. Zato je prava adresa Srbije za pokretanje međunarodne akcije Savet bezbednosti UN i Generalna skupština UN, instance koje vlade Srbije zaobilaze već deset godina. Ako srpske vlasti zaista misle da ni na koji način – a ne tek deklarativno – neće priznati tzv. „Kosovo“, sada je krajnji trenutak da to pokažu – tako što će opozvati sve po Srbiju opasne sporazume potpisane izvan pravne osnove koju zacrtava Rezolucija 1244.
