Нетенјахуов документ о будућности опседнуте палестинске енклаве је супротстављен америчким циљевима

Пишу: Мехул Сривастава и Нери Зилбер у Тел Авиву, Хеба Салех у Каиру и Алис Ханкок у Бриселу
Премијер Израела Бенјаним Нетанјаху коначно је обзнанио израелске планове за Газу након што буду окончани сукоби у енклави, подносећи свом ратном кабинету формални предлог који је директно супротстављен америчким циљевима.
Документ од једне странице текста, који је преко ноћи објавила његова канцеларија, не спомиње било какву улогу за Палестинске власти (Palestinian Authority), супарника Хамаса са Западне Обал, тело које Бајденова администрација жели да види на челу [поратне Газе, прим.прев] и одбацује унилатералне међународне потезе према признању палестинске државе.
Такође предвиђа замашну сигурносну тампон зону унутар опседнуте енклаве, што је један од исхода за који су САД изричито рекле да му се противе.
Иако је неодређено формулисан, и упућен домаћој десничарској политичкој бази, документ насловљен са „Принципи за дан након Хамаса“ је први званични приказ, у сажетом облику, Нетанјахуових ранијих изјава о овом питању. Није јасно да ли је ратна влада била позвана да се изјасни о овом документу.
Поделом будућности Газе на блиску, средњерочну и далеку фазу, постаје јасно да ће Израел наставити своју дуготрајну блокаду енклаве и да намерава да остане укључен у живот тамошњих цивила, између осталог и у сфере вршења локалне полицијске власти те шта ће се подучавати у локалним школама и џамијама на доминантно сунитској муслиманској територији.
У пракси, план би могао да обухвати наставак потпуне израелске контроле над енклавом и њеним становништвом које броји 2,3 милиона људи, комбинујући елементе деценијске окупације са казненом блокадом која је уведена две године након развргнућа из 2005. године, када су се израелске војне снаге повукле из Газе.
Један званичник Европске уније изјавио је у петак да је гледиште савеза како Израел „не може да дугорочно остане у Гази, не може да је изнова окупира нити да одржава контролу у овој области“ као и да би Појасом требало да управљају Палестинске власти.
Шеф спољне политике Европске уније Жозеф Борељ рекао је у говору овога месеца да би блок требало да помогне стварање „политичких структура које ће омогућити палестинском народу да има своју сопствену државу“.
„Сасвим је јасно да се Нетанјаху креће у супротном смеру“, рекао је Борељ, указујући да је било који план који предлаже израелски премијер преурањен пошто није сигуран његов сопствени политички опстанак.
Најближи израелски савезник, САД, као и ЕУ, заговарају другачији послератни план који предвиђа да би контролу преузела релативно секуларна Палестинска управа, којој је на челу председник Махмуд Абас, скоро две деценије након што ју је збацио исламистички покрет Хамас. То би поставило темеље за разговоре који би водили остварењу палестинске државе.
Абасов портпарол рекао је новинској агенцији Вафа да „Нетанјахуов предложени план намерава продужење у недоглед израелске окупације палестинских територија и спречавање успостављања палестинске државе“.
„Газа може бити само део независне палестинске државе са Јерусалимом као главним градом“, наводи се.
Нетанјаху је објавио план пошто је Брет Мекгарк (Brett McGurk), амерички опуномоћеник за Блиски исток, посетио Израел и друге делове региона. Америчка администрација још увек није званично коментарисала овај докуменат.
Израелски средњорочни план може да ступи на снагу тек пошто буде прогласио победу у својој војној кампањи против Хамаса и Палестинског муслиманског џихада, мање милитантне групе коју подржава Иран – што је тренутак који може бити удаљен више месеци.
Током ове операције страдало је већ најмање 29.000 Палестинаца, према наводима локалних здравствених власти, а тешко је разорена цивилна инфраструктура у Гази. Процењује се да је укупан број страдалих далеко виши.
Израел је покренуо рат, који је сада ушао у четврти месец, након што је Хамас извео прекогранични напад 7. октобра у коме је страдало 1.200 људи и отето 250 талаца, према наводима израелских власти.
Средњорочно, израелски план је изнео намеру да се изгради „безбедносно подручје“ у оквиру Појаса Газе, које би се пружало дуж читаве границе. Такође намерава да изгради надземно и подземно „безбедносно крило“ односно препреку дуж границе са Египтом како би се онемогућило кријумчарење оружја, и наметнула копнена, поморска и ваздушна контрола над Појасом, стоји у документу.
Израел ће допустити само оно оружје нужно за „одржавање јавног реда“, што је нејасно указивање на полицијске снаге које су углавном ишчезле након што су биле мета израелских ваздухопловних напада.
План наводи да ће у цивилној сфери, Израел дозволити само оним „локалним делатницима са управљачким искуством“ да заводе јавни ред, као и да ова неодређена група „неће бити идентификована са државама или политичким телима која подржавају терор, и неће добијати плату од њих“.

Последња референца је десничарска израелска поштапалица за Палестинску управу, осиромашено тело установљено споразумима у Ослу из 1993. године које управља цивилним пословима у џеповима окупираних територија.
Било каква реконструкција у Гази биће одложена до неодређеног времена након што Израел оствари своје војне циљеви. То неорочено одгађа планове за повратак више од милион расељених палестинских становника са севера енклаве.
Документ наводи да Израел намерава да одабере ко ће предводити реконструкцију Газе и да ће бити посвећен „опсежном програму дерадикализације у свим религијским образовним и друштвеним установама у Гази, што ће бити чињено уз учешће и помоћ арапских држава“.
У документу се такође наводи да ће Израел такође радити да затвори УНРВА. агенцију установљено пре седамдесет пет година, примарно тело Уједињених нација за помоћ неких пет милиона Палестинаца, и да ће је заменити „одговорном међународном организацијом за пружање помоћи“. Израел је оптужио десетак запослених у УНРВА да су учествовали у нападима изведеним 7. октобра.
„Позиви Израела на гашење УНРВА нису у вези са неутралношћу агенције“, назначио је у писму послатом у петак Генералној скупштини Уједињених нација генерални комесар агенције Филипе Лазарини. „Реч је превасходно о промени дугорочних политичких параметара за постизање мира на окупираним палестинским територијама“.
На дуги рок, израелски документ одбацује било какво међународно наметнуто решење, укључујући најаве о признавању палестинске државе, али држи отвореном могућност за директне преговоре о „коначном статусу споразума“.
На тај начин Израел означава дуготрајно замрле мировне преговоре покренуте споразумима у Ослу, које је Нетанјаху зауставио пре више од једне деценије.
„Израел у потпуности одбацује међународне диктате у погледу коначног облика споразума са Палестинцима“, наводи се у документу. „Тај споразум може бити постигнут само непосредним преговорима“.
Превод: М. М. Милојевић
Извор: Фајненшл Тајмс
