Посланички клуб ДПС-а је новим поразом у Скупштини Црне Горе потврдио своју позицију нултог коалиционог капацитета. Иако им је била намјера да дискредитују и уздрмају Мандића, а иницијативом за његову смјену – и парламентарну већину, нису успјели. ПЕС је први „прозрео“ интенцију ДПС да актуелизују старе тензије, и због тога су и најавили да ће иницијативу скинути са дневног реда. На сами дан сједнице, повукли су идеју и омогућили ДПСу да се опроба и да изгуби.
Реторика ДПС изгледала је, жаргонски описано, као наступи Ђукановића са „али експреса“. У преводу: лоша копија. Недовољно атрактивна и за бираче ДПСа, а при томе још и губитничка. Из свега што се десило, Мандић је изашао јачи, а већина стабилнија него раније.
„Ритерн“ парламентарне већине био је прецизан и јак, као Ђоковићев у најбоља времена, па је ДПСу остало само да испрати лоптицу погледом и на семафору види да је изгубила и овај – гем, сет или читав меч.
Агресија коју износи посланички клуб Дпс, као и теме које бирају, не одржавају емоцију и потребу чак ни оних грађана који нису (пре)задовољни ситуацијом. ДПС нема механизме да каналише било какав облик социјалног незадовољства, тим прије што су за исто заслужни и сами због последица своје владавине. Па им се сада дешава, да се за њих каже, баш оно што су они деценијама форсирали за друге „можда власт није идеална, али је опозиција много гора“.
Иницијативе ДПС сведоче да нису успјели да „закрпе“ рупе, нити да зауставе одлазак бирача, па због тога подизањем тензија покушавају да одрже темпо у свом бирачком тијелу. Колико им је то успјешно, не може се знати прецизно, али је извјесно да ће тиме уморити и сопствене редове. За то вријеме, парламентарна већина има низ прилика на терену евро интеграција, економије и правосуђа, да убрза темпо, направи освјежење и поентира са низом „асова“ већ на првом сервису. Већина је остварила брејк, и сада има неколико сервис, а можда и меч лопта.
Редакција
