Шта значи када Срби кажу останак и опстанак на вековним огњиштима и да ли огњиште догорева. Колика је цена коју плаћамо појединачно водећи двоструке животе – онај, дубоко лични, емотивни и идентитетски доживљај и околности на које се привикавамо, са друге стране. Срби на Косову знају шта им је потребно, али нема ко да их чује. О томе шта је утврдила посматрајући нас 15 година, делећи суживот са нама, разговарали смо са Сенком Костић, једном од ауторки истраживања које одговара на питање – који су национални интереси Срба данас на Косову.
Зависи од тога кога питате, одговара наша саговорница.
„Ако питате политичке структуре, добићете одговор да је национални интерес Срба на Косову оно популарно – останак и опстанак, за које већина људи не зна шта значе, поготову они у Србији“, казала је.
Са друге стране, када је реч о Србима са Косова – обичним грађанима:
„Добићете јасан одговор – желимо да живимо овде и желимо услове такве да имамо нормалан живот на овој територији“, наводи Костић.
Истраживање у чијој је изради учествовала, спроведено је маја месеца прошле године. Њиме су обухваћени Срби са Косова – 300 са Севера и 300 јужно од реке Ибар.
Костић, која уједно предаје на катедри за Психологију Филозофског факултета у Косовској Митровици, каже да подаци јасно указују на то шта за Србе на Косову представља „нормалан живот“.
„Не траже ништа чудно или што је изван могућности да буде оствариво. Траже неку економску ситуираност, да Београд има одговорнију политику према економском развоју српске заједнице на КиМ. Траже стабилнији образовни систем на овој територији, траже да се смањи корупција и непотизам и то очекују од Београда“.
Истраживање уједно показује који су то главни захтеви Срба према Приштини.
„Траже да се поштују права која су им загарантована разним споразумима који су потписани, да се поштује културно-историјско наслеђе које имају Срби на овој територији, посебно у скорије време од када су кренули напади на СПЦ и покушаји да се неко културно-историјско добро Срба отуђио од нас. Траже да све институције које су тренутно под окриљем Србије, ту и остану“, додала је Костић.
Србима се национални интерес свео на то да не изгубе оно што имају
Према овом истраживању које је спроведено пре доношења нове уредбе Централне банке Косова, којом се динар избацује из платног промета на Косову, 84 одсто испитаника навело је да је очување финансијског система Србије суштински предуслов да Срби остану да живе на Косову.
Костић оцењује да је велики број испитаника штиклирало ову опцију због повезаности са Београдом и тога што многи Срби који живе на Косову раде у српским институцијама.
„Одаје се утисак као да се Србима национални интерес свео на то да не изгубимо оно што имамо и да нађемо начин како да то у ствари задржимо и да не губимо даље, јер је у протеклих годину дана изгубљено толико много да је тај страх вероватно био толико појачан“, казала је.
Ипак, не мисли да ће „криза око динара“ довести до тога да се Срби раселе са Косова, јер су, тврди, људи на Косову навикли да се адаптирају на нове ситуације.
„Имамо тај борбени дух и имамо развијени механизам, видите на дневном нивоу потребу за адаптацијом. Поготову у ових годину и по дана, толико се тога издешавало, толико тога су осетили на својим леђима и опет су нашли начин да се издигну“, казала је.
Ипак, поручује да „не значи нужно, уколико оваква ситуација остане дужи временски период, да ће људи моћи да се носе са тиме и да ће се Срби увек снаћи и по сваку цену“.
„Од суштинског значаја је да образовање и здравство и социјална зашитита и даље буду у систему Републике Србије“, навела је.
Срби подељено о деловању Београда, већина негативно о деловању Приштине
Истраживање се уједно осврће на начин на који Београд и Приштина решавају питање проблема Срба на Косову.
Када је реч о Београду:
Истраживање показује подељене податке, односно недостатак доминантног става. 20 одсто људи сматра да је политика Београда одговорна, други део тврди да је Београд могао да учини много више, а да је одговорност на Приштини, а трећи – да је Београд требало да уради доста тога на другачији начин, наводи Костић.
Са друге стране, каже да је велика већина негативно оценила поступање Приштине према српској заједници.
Срби на Косову су подељени и око саме стратегије која би довела до нормализације односа Београда и Приштине, односно превазилажење кризе, показује ово истраживање.
Испитаници су имали понуђене стратегије – дијалог Београда и Приштине, блокирање међународних признања и чланства Косова у институцијама, статус кво, утицај запада и утицај Русије и Кине.
Костић сматра да су испитаници подељени око стратегија, односно да ниједна од њих није добила подршку већине грађана, због недостатка транспарентности, али и потребе за новом стратегијом.
Нема стратегије – правимо барикаде, па их склањамо, идемо на протест, па се мало склањамо
А осим што не постоји адекватна стратегије, Срби на Косову, наводи Костић, немају представнике који би је спровели.
„Имаш људе на улици, извео си их, уопште нећу да улазим у то како си их извео. Проблем је што никада није постојала стратегија шта са тим људима да радимо и увек су сопствени интереси стављени испред интереса људи који овде живе. Правимо барикаде, па их склањамо, идемо на протест па се мало склањамо, а све иде на уштрб људи“, казала је.
Грађани се полако буде, желе промене, али је превелика цена плаћена
Саговорница КоССев-а, међутим, наводи да се ствари полако мењају, односно да се грађани „буде“.
„Имају пуно критички став него што су га раније имали. Ја јако често чујем шта све не ваља и шта би све требало да се мења. То се пре три-четири године није ни шапутало, а сада се о томе све више прича. Драго ми је због тога, али је превелика цена плаћена“, казала је.
Каже да би грађани генерално требало да буду пуно одговорнији према себи и средини у којој живе:
„У смислу да пуно више од њих зависи него што они имају осећај. Та идеја да се ништа не питамо, мали смо, мала је средина, други одлучују, то је научена беспомоћности и то је прва ствар која мора да се превазиђе. Неке ствари можемо да урадимо, нисмо толико немоћни“, наводи.
Костић, која је и сама активисткиња покрета „Крени-промени“ позива Србе на Косову да се и они баве активизмом, крену да стварају промене и то од малих ствари.
„Ви овде имате људе који желе срцем нешто да мењају и имате да се шири круг људи који то желе. Оно што им треба јесте да науче како то да ураде. Померили смо се са оне мртве тачке – идеје да баш нико не може ништа да уради и промени. Верујем да ће у наредном периоду настати критична маса која ће покушати – већ се појављују… Можете да градите структуру кроз неке за почетак мале акције где ће људи смети да се ослободе да дођу и полако их охрабрити да се прикључе за нешто што је пуно више за њих суштински важно“, закључује Костић.
Изров: КоССев
