Професор из Никшића објавио књигу о гласовитом братству из колевке јуначког Чева и Катунске нахије.

Из пера никшићког професора Батрића – Баћа Вукотића недавно је објављена књига „Вукотићи кроз историју Црне Горе“. Ово дело је наставак претходних које је писао о гласовитом братству које се из колевке опеваног јуначког Чева и Катунске нахије растрчало по белом свету. Корице књиге красе фотографије Његошеве капеле на Ловћену, а испод ње фотографије познатих Вукотића – сердара Јанка, Стевана Перкова и војводе Петра.
У Баћовом делу обрађене су теме која кроз поглавља говоре о Црној Гори од настанка до независности, презимену Вукотић, знаменитим Вукотићима у рату и миру. Ту су и народне песме у којима се помињу Вукотићи, те неуморни истраживачи рода Вукотића, приче и анегдоте о овом братству, као и бројна признања и одликовања.
– Кроз ово остварење покушао сам осветлити део историје настанка, одбране и чувања Црне Горе где је братство Вукотић одвајкада имало једну од најзначајнијих улога. Данашње, а и будуће генерације треба подсећати на тешка времена и жртве наших славних и од читавог света цењених предака како би очували њихов углед и понос – каже аутор књиге.
Ово тровековно братство у три конфесије, како оцењује проф. др Гојко Николић, чије се језгро сродничких односа, од свог претка Вукоте, вековно кретало и увећавало следом нараштаја, прво на њиховом Чеву, а одатле одсељавали и насељавали, не само по Црној Гори, него и по ближем и даљем окружењу, по Херцеговини, Далмацији, равној Славонији, у Србији и Војводини, по Европи, стизали су, где и данас живе, и на друге континенте.
– Чево је геоидентитетска тачка свих Црногораца, отиснуто у души сваког Вукотића. Чево је уз Ловћен, њихов оријентир за сва три правца времена, а Катунска нахија митски геопростор са димензијом завичајне геомеморије и контемплације. Катунска нахија је хранила и бранила Чевљане и Вукотиће. То је средиште њихове људскости. Прибежиште и место живота. Ту је свако имање генерацијски записано у камену.

Кућа, бистијерна, гувно, торина, сухомеђа и подзида, мрамор и црква његов су животни отисак. Данас су то често зидине, но и даље су оријентири – кућни праг, камени ћошници, шљемена и довратници који чувају породичне приче, памте њихове судбине и време. На тој емоцији Батрић Баћо Вукотић је градио ову књигу. То се не учи на школама и факултетима, то је посао који се мора радити са душом и надахнућем. То је виши ниво труда – каже Николић.
Историчар мр Саит Шаботић био је ђак професора Вукотића, творца ове занимљиве књиге, која, како оцењује, већ на прво читање, плени разуђеним методолошким рукавцима и страшћу концентрисаној у жељи да се знани и незнани Вукотићи представе од колевке па све до наших дана.
– Вукотићи марширају кроз историју Црне Горе остављајући своје снажне печате у готово свим сегментима њеног друштвеног, политичког и економског живота. У делу текста који говори о њиховом пореклу један детаљ изазива посебну пажњу. У питању је грб Вукотића из Фојничког грбовника, који је ушао у брачни грб краља Николе и краљице Милене. Чини се да ту лежи нека недовољно расветљена тајна о пореклу Вукотића. Како то да је баш тај грб узет за грб Вукотића са Чева, ако између њих и босанско-херцеговачких Вукотића не постоји крвна веза, односно, ако постоји крвна веза, где је и ко је тај заједнички предак, поставља питање Шаботић закључујући да ће историографски вез који је сачино аутор књиге добро доћи будућим генерацијама Вукотића и свих Чевљана, да снагом ума на њему граде нова остварења и као таква их нуде другима на заједничку радост. Шаботић запажа да је Баћо Вукотић и преко дизајна корица књиге испричао једну малу симболичну причу о свом братству. Аутор је само нагласио да за савремене Вукотиће три наведена знаменита Вукотића представљају историјску вертикалу у ратном и мирнодопском вакту.
Велиша Кадић
Извор: Новости
