Cреда, 11 феб 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
КултураНасловна 6

Марш Вукотића кроз историју Црне Горе

Журнал
Published: 12. фебруар, 2024.
Share
Баћо Вукотић, (Фото: Новости)
SHARE

Професор из Никшића објавио књигу о гласовитом братству из колевке јуначког Чева и Катунске нахије.

Баћо Вукотић, (Фото: Новости)

Из пера никшићког професора Батрића – Баћа Вукотића недавно је објављена књига „Вукотићи кроз историју Црне Горе“. Ово дело је наставак претходних које је писао о гласовитом братству које се из колевке опеваног јуначког Чева и Катунске нахије растрчало по белом свету. Корице књиге красе фотографије Његошеве капеле на Ловћену, а испод ње фотографије познатих Вукотића – сердара Јанка, Стевана Перкова и војводе Петра.

У Баћовом делу обрађене су теме која кроз поглавља говоре о Црној Гори од настанка до независности, презимену Вукотић, знаменитим Вукотићима у рату и миру. Ту су и народне песме у којима се помињу Вукотићи, те неуморни истраживачи рода Вукотића, приче и анегдоте о овом братству, као и бројна признања и одликовања.

– Кроз ово остварење покушао сам осветлити део историје настанка, одбране и чувања Црне Горе где је братство Вукотић одвајкада имало једну од најзначајнијих улога. Данашње, а и будуће генерације треба подсећати на тешка времена и жртве наших славних и од читавог света цењених предака како би очували њихов углед и понос – каже аутор књиге.

Ово тровековно братство у три конфесије, како оцењује проф. др Гојко Николић, чије се језгро сродничких односа, од свог претка Вукоте, вековно кретало и увећавало следом нараштаја, прво на њиховом Чеву, а одатле одсељавали и насељавали, не само по Црној Гори, него и по ближем и даљем окружењу, по Херцеговини, Далмацији, равној Славонији, у Србији и Војводини, по Европи, стизали су, где и данас живе, и на друге континенте.

– Чево је геоидентитетска тачка свих Црногораца, отиснуто у души сваког Вукотића. Чево је уз Ловћен, њихов оријентир за сва три правца времена, а Катунска нахија митски геопростор са димензијом завичајне геомеморије и контемплације. Катунска нахија је хранила и бранила Чевљане и Вукотиће. То је средиште њихове људскости. Прибежиште и место живота. Ту је свако имање генерацијски записано у камену.

Споменик Јанку Вукотићу, (Фото: Монитор)

Кућа, бистијерна, гувно, торина, сухомеђа и подзида, мрамор и црква његов су животни отисак. Данас су то често зидине, но и даље су оријентири – кућни праг, камени ћошници, шљемена и довратници који чувају породичне приче, памте њихове судбине и време. На тој емоцији Батрић Баћо Вукотић је градио ову књигу. То се не учи на школама и факултетима, то је посао који се мора радити са душом и надахнућем. То је виши ниво труда – каже Николић.

Историчар мр Саит Шаботић био је ђак професора Вукотића, творца ове занимљиве књиге, која, како оцењује, већ на прво читање, плени разуђеним методолошким рукавцима и страшћу концентрисаној у жељи да се знани и незнани Вукотићи представе од колевке па све до наших дана.

– Вукотићи марширају кроз историју Црне Горе остављајући своје снажне печате у готово свим сегментима њеног друштвеног, политичког и економског живота. У делу текста који говори о њиховом пореклу један детаљ изазива посебну пажњу. У питању је грб Вукотића из Фојничког грбовника, који је ушао у брачни грб краља Николе и краљице Милене. Чини се да ту лежи нека недовољно расветљена тајна о пореклу Вукотића. Како то да је баш тај грб узет за грб Вукотића са Чева, ако између њих и босанско-херцеговачких Вукотића не постоји крвна веза, односно, ако постоји крвна веза, где је и ко је тај заједнички предак, поставља питање Шаботић закључујући да ће историографски вез који је сачино аутор књиге добро доћи будућим генерацијама Вукотића и свих Чевљана, да снагом ума на њему граде нова остварења и као таква их нуде другима на заједничку радост. Шаботић запажа да је Баћо Вукотић и преко дизајна корица књиге испричао једну малу симболичну причу о свом братству. Аутор је само нагласио да за савремене Вукотиће три наведена знаменита Вукотића представљају историјску вертикалу у ратном и мирнодопском вакту.

Велиша Кадић

Извор: Новости

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Универзитет Црне Горе и Универзитет у Београду: Кроз партнерство се постиже више
Next Article Зашто Срби воле Уелбека

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Мило Ломпар – Вучића морамо склонити из преговора да бисмо сачували Kосово!

Препоручујемо занимљиву емисију Славије инфо, чији је гост био професор историје књижевности Мило Ломпар. У…

By Журнал

Немачки план за борбу против десног „екстремизма”

У борби против десничара, левичарски екстремисти су пожељни. Антифа није само скупина насилника и екстремиста…

By Журнал

Глас матере Србије

Докле ћеш ми српски роде Жалост српску спомињати? Није т' доста пет сто љета Тужну…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Насловна 6ПолитикаСТАВ

Политика једних ,,аутентичних представника Срба“

By Журнал
МозаикНасловна 6Политика

Дејвид Гросман: Израел пада у амбис

By Журнал
ДруштвоКултураМозаикНасловна 6Спорт

Селектор фудбалске репрезентације Србије Драган Стојковић – Пикси посјетио манастир Острог

By Журнал
ДруштвоКултура

Природа и Пештерска висораван: Пролећни поглед на необично топао фебруар у „српском Сибиру“

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?