Пише: наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)
Него, нешто мислим: по ком то критеријуму естетском и етичком (да не питам за позитивни пропис) ријеч „кокошка“ постаде увреда? И то у друштву гдје су „вук“ , „тигар“ и „соко“ – суви комплименти. Онај дио „грађанства“ који се ужасно поређењем црногорског орла са кокошком, морао би да засуче своје интелектуалне рукаве и да објасни: каква је то увреда? На улици и на пијаци – у реду. Али у еманципованом и напредном друштву, какво је то продубљивање подјела међу животињама? Орао изазива духовно и естетско дивљење, и ту нема спора. Ето га на толиким државним амблемима. Али зар на бројним грбовима држава немамо ноја, чапљу, емуа…и толику живину сроднију кокошки него орлу? Кокошка нас храни а њен мушки партнер зором буди. Од кад је то, међу поштеним и образованим свијетом, кокош постала симбол понижења?
Још бих се могао запитати не ради ли се овдје о прикривеном сексизму, када се подразумијева да је за Црну Гору Он (соко, орао) примјерен симбол, а Она (кока дакле) – увреда?
Схватате? Рећи жени да је кокошка то би могло бити увредљиво по неким прописаним нормама. Али рећи орлу да је кокошка, – гдје пише да није пристојно?Не зафркавам се. Питам озбиљно: кад смо се то договорили да су увреде са улице и из кафане, постале норме грађанског обраћања? Ако јесмо, онда су увреде и изрази попут : „женетина“ , „котула“ „дјетиње“ и сл… А да ли је то збиља у реду?
До читања у сљедећем броју…
