Публика се из недеље у недељу играла Шерлока Холмса, забављајући се распредањем дивљих теорија и ловљењем трагова и скривених детаља, а све у покушају да разреши мистерију и открије идентитет убице и природу митског „Жутог краља“, језивог ентитета који се у америчкој литератури појављује још с краја 19. века
Када се пре десет година на Ејч Би Оу појавила прва епизода серије „Прави детектив“, глобални тв аудиторијум био је апсолутно опчињен овом криминалистичком антологијом која није крила амбиције да буде много више од стандардног полицијског процедурала у коме се (само) решавају злочини и хватају убице.
Потрага за ритуалистичким серијским убицом у бестрагијама руралне Луизијане била је „мрачно путовање у ноћ људске душе“, а истрага двојице главних детектива, у два временске линије у којима се радња одвија, открила је дијаболично наличје савремене Америке, у којој се системска корупција и злоупотребе моћи преплићу са насиљем, педофилијом и окултизмом.
Публика се из недеље у недељу играла Шерлока Холмса, забављајући се распредањем дивљих теорија и ловљењем трагова и скривених детаља, а све у покушају да разреши мистерију и открије идентитет убице и природу митског „Жутог краља“, језивог ентитета који се у америчкој литератури појављује још с краја 19. века.
Творац серијала био је Ник Пицолато, талентовани романописац без искуства рада на телевизији, који је у рутинску детективску причу уткао слојеве књижевног и филозофског подтекста, понајвише кроз живописни лик детектива Растија Коула, чије су нихилистичке медитације и метафизичке тираде о природи времена, порекла космоса и релативности људског греха постале прави хит на интернету у облику виралних мимова и кратких видео клипова.
У маестралном тумачењу Метјуа Меконахија, Раст Коул, алкохоличар и бивши наркоман, надарени пандур који се ослања на интуицију, а у приватном животу пада из трагедије у трагедију, постао је један од најоригиналнијих и најаутентичнијих ликова малог екрана, а та прва сезона серије стекла је култни статус и ушла у историју као једна од најбоље оцењених тв серија свих времена.
Друга сезона, поново са звучном глумачком екипом у којој су се истакле холивудске звезде Колин Фарел и Винс Вон, била је занимљив покушај обнављања неоноар детективске фикције у миљеу лосанђелеског подземља, на трагу филмова „Кинеска четврт“ или „Поверљиво из Ел Еја“, али јој ни публика ни критика нису биле нарочито наклоњене.
Трећа сезона серије која је приказана 2019-те такође није успела да понови успех првог серијала, иако је прича враћена у рурални амбијент и поново су у фокусу била нестала деца и гласине о педофилским круговима повезаним са локалним моћницима и црквом.
Ове године дошао је ред на четврто поглавље серијала које смешта радњу у ледене пределе северне Аљаске, у измишљени градић Енис, где продужена ноћ без свитања траје преко два месеца. Прву епизоду отвара узнемирујући призор крда ирваса који се својевољно, самоубилачки бацају са литице у амбис, као да им командује нека невидљива, натприродна сила. Убрзо, под мистериозним околностима, нестаје тим научника из локалне истраживачке станице.
Научници су наводно радили на проналажењу микроорганизама у леду који би могли да спрече пропадање ћелија и да успоре старење, а на поду једне од просторија у истраживачком центру пронађен је одсечен језик, који припада еколошкој активисткињи из индијанског племена Инуптија, свирепо убијеној неколико година раније, како се претпоставља, јер је предводила демонстрације против рударске компаније која је затровала пијаћу воду и на тај начин угрозила животну средину и опстанак заједнице.
Истрагу нестанка научника води шериф Лиз Данверс, у тумачењу Оскаровке Џоди Фостер, заједно са Евангелином Наваро, својеглавом младом полицајком која има домородачко расно порекло и замршену породичну историју.
Њихов лични однос оптерећен је сукобом из прошлости, али и бројним закопаним тајнама и трауматичним догађајима који су обележили социјалну динамику градића Ениса, где су расне и политичке тензије можда само фасада за нешто далеко мрачније и злослутније што вреба испод наслага леда.
Избор Фостерове за главну улогу је свакако пун погодак, не само због глумачких способности и природних асоцијација на њену легендарну улогу детективке Кларис Стерлинг из филма „Кад јагањци утихну“, већ и због хладне, трезвене интелигенције коју ова глумица емитује, а која се савршено уклапа у сурови природни арктички амбијент леда и таме.
За разлику од прве три сезоне, овог пута нема Ника Пицолата у улози сценаристе и главног продуцента, већ је ауторску штафету преузела Иса Лопез, мексичка редитељка која уноси специфичну феминистичку енергију у серијал.
Она је и аутор сценарија, а како је навела, једна од главних инспирација за заплет био јој је и чувени случај Дијатлов групе, када је експедиција од девет искусних совјетских планинара и скијаша нестала, под изузетно мистериозним околностима, у планинама северног Урала између првог и другог фебруара 1959.
Чланови Дијатлов експедиције напустили су свој камп, из непознатих разлога, у журби, без адекватне одеће и опреме, а када су касније пронађена њихова беживотна тела имали су повреде које су доводиле у питање званичну верзију да су сви умрли од смрзавања.
Званична истрага закључила је да су планинари исхитрено напустили свој камп због снежне лавине, а током деценија нагађања и теоретисања у руској јавности призивани су најразличитији сценарији и узроци за бекство планинара од ванземаљских летелица преко тајних војних вежби и експеримената до крвожедних јетија који обитавају у планинама. Инклинација да се узроци наизглед бизарних догађаја траже у конспиративном, паранормалном и окултном домену одавно су присутни у најширој популацији, независно од државе и политичког система.
„Досије Икс“ нас је убедио да је „истина негде тамо“, далеко од званичних саопштења и рационалних, прозаичних објашњења. Постоји несумњиво у људској природи снажна атавистичка црта која се опире позитивизму, рационализму и материјализму модерног света, опседнутог идејом незаустављивог научног и технолошког прогреса, бирајући уместо тога да своје најдубље страхове и своје најузвишеније наде везује за хтонска божанства, мистичне силе и древне, паганске обреде и магијске ритуале.
Остаје да се види колико ће Иса Лопез бити успешна у артикулисању и каналисању те фасцинације катабазом („силазак у подземни свет“) у кохерентан и узбудљив детективски наратив, као и да ли ће се ова сезона и колико наслањати на Пицолатову изворну митологију.
Постоје већ, у прве две епизоде, извесни наговештаји да ће личност Растија Коула бити додатно продубљена кроз везу са његовим оцем Тревисом, који се као дух указује једној од протагонисткиња, али и да ћемо поново имати посла са утицајном и богатом Татл породицом која је била умешана у култ смрти из прве сезоне, а која се овде спомиње као финансијер истраживачког центра из кога су мистериозно нестали научници.
Марко Танасковић
Извор: Рт.рс
