Неколико мјесеци након промјене власничке структуре недјељника НИН, упркос најавама да се ништа не мијења, практично цијела редакција је напустила овај медиј и најавила покретање новог недјељног листа у оквиру Јунајтед медија групе
Прије нешто више од четири мјесеца, на овом истом мјесту, извјестили смо читаоце о промјени власништва чувеног београдског политичког недељника НИН. Писали смо тада, између осталог како је, дотадашњи власник, њемачки Рингиер цјелокупни проценат својих дионица „донирао“ Јелени Дракулић Петровић, која је јавности у Србији најпознатија као вишедеценијска висока функционерка Рингиера. Навели смо и то да се, по првим најавама нове власнице, уређивачка политика неће мијењати, али да се у новинарској београдској чаршији шире трачеви да формална „транспарентна трансакција“ служи само као параван за стварну, а да је нови власник НИН-а неко још увијек невидљив, те да ће у догледно вријеме до промјена у уређивачкој политици морати да дође, закључивши на крају да би за српску јавност у цјелини било значајно да НИН опстане и то не као пуки свежањ увезаног папира са препознатљивим логотипом, него као медиј који обликује друштво као што је већи дио своје скоро деведесетогодишње историје и радио.
Једва су, дакле, прошла четири мјесеца док се није јасно и гласно показало да су у медијској чаршији гласине и трачеви углавном ближи истини од формалних изјава, прокламација и заклињања. Наиме, практично цијела досадашња редакција НИН-а одлучила је да напусти овај лист и запосли се у настајућем новом политичком недјељнику, још увијек непознатног имена, чије се покретање очекује у оквиру медијске Јунајтед медија групе, у чијем окриљу већ раде телевизије Н1 и НоваС, односно дневни лист Данас и таблоид Нова.
Оваква одлука је засигурно необична и несвакидашња, али није дошла из ведра неба, како се то каже. Најмање два сигнала су сугерисала да ће нешто да се мијења. У првим недјељама и мјесецима свог „мандата“, нова власница НИН-а се оријентисала на јачање интернетске презентације листа, односно пратећег му портала. Наиме, НИН је доскоро био изузетно оскудно присутан на вебу, малтене искључиво најавама текстова из штампаног броја, уз врло старински дизајн. Сада је покренут доста модернији портал и у тај нови сегмент редакције стигли су неки нови људи, чини се не претјерано комплементарни тамошњим новинарским старосједиоцима. Много већу пажњу, међутим, привукао је интервју који је НИН-у, односно његовом главном уреднику, Милану Ћулибрку, у јеку изборне кампање, дао предсједник Републике Александар Вучић. Послије низа година током којих скоро нико из власти није говорио за овај лист који се позиционирао снажно опозиционо, ово су многи доживјели као непријатно изненађење, чак и „продају“, мада сам интервју садржајно никако није био „полтронски“. Цијела ствар је била савршена илустрација дубине поларизације српског друштва, јер се послије интервјуа Ћулибрк морао препустити вишеструком „ритуалном правдању“.
И таман кад се учинило да се ствар у послијеизборном хаосу и заборавила, дошла је вијест да дугогодишња Ћулибркова замјеница Весна Малишић одлази у пензију, што не значи да напушта новинарство, али да понуду НИН-а о наставку сарадње није прихватила. Да се разумијемо, то да новинари и након формалног одласка у пензију настављају да раде, прије је правило него изузетак. Уосталом, и сам Ћулибрк је већ неко вријеме у пензији. Након ове вијеси, у чаршији су већ почеле лицитације, ко идући одлази, али редакција је, ето, одлучила да остане сложна, па ће отићи сви. У новом недјељном листу, доћи ће наводно и до ротације на челу, па ће управо Малишићка бити главна уредница, док ће Ћулибрк уређивати рубрику економије.
И мада „спинови“ из Јунајтед медија групе скрећу пажњу на нови недјељник који оснивају, ту не би требало да буде неких изненађења. Знају читаоци јако добро шта ова „екипа“ зна, а шта не зна. Очекује се наставак фокуса на „истраживачко новинарство“, на откривање „афера властодржаца“ и тако даље, и томе слично. Занимљивије је питање шта ће бити са НИН-ом. Злогуки пророци већ данима трубе како је ово „крај“, нестанак НИН-а „какав смо знали“. То је, међутим, тачно једино у контексту кратког памћења. И овај НИН, Ћулибрков, да га тако назовемо, био је „крај“ и нестанак НИН-а „какав смо знали“, НИН-а који је више био „прозор у свијет“, а мање опозициона говорница. За нову власницу ово ће бити прави испит: да ли ће НИН више усмјеравати у правцу портала или ће сачувати штампано издање као круну. За ово друго би јој требао одличан уредничко-новинарски тим, а тај „кастинг“ је данас, нажалост, доста сиромашан. Такође, НИН у свом „портфолију“ има и најстарију и по многима најугледнију књижевну награду у овом дијелу свијета. То тренутно није у првом плану, али у неким симболичким координатама значаја овог листа никако није неважно.
У сваком случају, ово је, између осталог, и наставак поларизације српског медијског простора на „провладине“ и „опозиционе“ редакције. Уласком у структуру Јунајтед медија групе, маневарски простор доскорашњим НИН-овим уредницима и новинарима ипак се смањује, а цијели један журналистички „фронт“ се додатно интегрише. Било како било, о српској медијској сцени се може свашта рећи, али не и да је досадна. Нажалост, међутим, та „интригантност“ све је мање резултат добрих текстова, емисија и пројеката, а све више оваквих „скандала“ и „афера“.
Мухарем Баздуљ
Извор: П-Портал
