Петак, 15 мај 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Мозаик

Како биљке „разговарају“ једна с другом: Објављен фасцинантан снимак

Журнал
Published: 17. јануар, 2024.
Share
© Фото : Pexels/Photo by Albin Biju
SHARE

Премда је то тешко да се види, биљке су у ваздуху окружене фином маглицом спојева које користе за комуникацију и заштиту. Ови спојеви одбијају гладне биљоједе и упозоравају суседне биљке на потенцијалне опасности.

© Фото : Pexels/Photo by Albin Biju

Научници знају за ове одбрамбене механизме од осамдесетих година прошлог века, а открили су их у више од 80 биљних врста.

Сада је тим јапанских стручњака успео да у реалном времену сними овај процес комуникације, што је довело до додатних одговора. Наиме, знало се како биљке шаљу поруке, али не и како их примају.

Молекуларни биолози Јури Аратани и Такуја Јемура са Универзитета Саитама у Јапану и њихове колеге поставили су пумпу која је међу здраве биљке преносила спојеве „повређених“ или нападнутих биљака и посматрали су шта се догађа флуоресцентним микроскопом, пише „Сајенс алерт“.

Зашто светле зеленом бојом

Научници су ставили гусенице (Spodoptera litura) на лишће одрезано с биљака парадајза и корова из породице горушица (Arabidopsis thaliana), а затим пратили реакцију друге, нетакнуте биљке Арабидопсис.

папрат - Sputnik Србија, 1920, 16.01.2024
До сада се знало како биљке шаљу поруке, али не и како их примају. © Фото : Pexels/Photo by Ylanite Koppens

Али није се радило о обичним биљкама. Арабидопсис су биле генетски модификоване и њихове су ћелије садржавале биосензор који је светлио зелено када је забележио доток јона калцијума. Иначе, занимљиво је споменути да и људске ћелије за комуникацију користе сигнализацију калцијумом.

Стручњаци су посматрали како биљке реагују на спојеве које друге биљке отпуштају у неколико секунди после „рањавања“. Није се радило о природном процесу. Научници су концентрисали спојеве у пластичну боцу и пумпали их на здраву биљку константном брзином.

Као што се може видети на видео-снимку, неоштећене биљке су јасно и гласно примиле поруке својих повређених „суседа“ и одговориле налетима сигнала калцијума, који су се таласали по њиховим испруженим листовима. После анализе спојева у ваздуху стручњаци су открили да сигнале калцијума у Арабидопсису изазивају два споја: Z-3-HAL i E-2-HAL.

https://www.youtube.com/watch?v=wJ0SgwWG1q4&embeds_referring_euri=https%3A%2F%2Fsputnikportal.rs%2F20240116%2Fkako-biljke-razgovaraju-jedna-s-drugom-objavljen-fascinantan-snimak-video-1166464090.html&source_ve_path=OTY3MTQ&feature=emb_imp_woyt

„Коначно смо разоткрили замршену причу о томе када, где и како биљке реагују на поруке упозорења“, кажу научници.

Такође су идентификовали које ћелије прве реагују на знаке опасности тако што су модификовали биљке да користе флуоросцентне сензоре искључиво у заштитним, мезофилним и епидермалним ћелијама. Заштитне ћелије налазе се на површини биљака и праве мале поре када биљке „удишу“ угљен-диоксид. Мезофилне ћелије чине унутрашње ткиво лишћа, а епидермалне ћелије су спољни слој лишћа биљке.

Кад су биљке Арабидопсис биле изложене споју З-3-HAL, заштитне ћелије су унутар једног минута генерисале сигнале калцијума, након чега су ћелије мезофила „ухватиле“ поруку.

„Коначно смо разоткрили замршену причу о томе када, где и како биљке реагују на „поруке упозорења“ које шаљу друге угрожене биљке. Ова етерична комуникациона мрежа, скривена од нашег погледа, игра кључну улогу у правовременој заштити суседних биљака од непосредних претњи“, рекао је молекуларни биолог Масацугу Тојота са Универзитета Саитама.

Истраживање под именом „Green leaf volatile sensory calcium transduction in Arabidopsis“ објављено је у часопису „Nature Communications“.

Извор: sputnikportal.rs

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Вjештачка интелигенција у медицини: Идеја није надметање доктора и технологије, већ сарадња
Next Article Небојша Јеврић: Ватрогасци духа

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Милош М. Милојевић: Срби и литијумска посла

Пише: Милош М. Милојевић На Видовдан, у Лозници, одржан је „свелитијумски сабор“ – окупљање већег…

By Журнал

Драго Пилсел: Снажне екуменске вибрације у Јасеновцу и Пакрацу

Пише: Драго Пилсел Ријетко када се осјећају тако снажне вибрације као што смо имали прилику…

By Журнал

Професор Ковић: Светосавска беседа – Вратимо се Светосавском Завету

Дан Светог Саве, Савиндан, увек је прилика да се сетимо дела великог српског Светитеља, да…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

ДруштвоМозаикНасловна 4ПолитикаСТАВ

Црну Гору треба излијечити и од болести и од љекова

By Журнал
Мозаик

Шоле и Ескобар: Време је за оснивање Заједнице српских општина

By Журнал
Мозаик

На „талијанском Балкану“

By Журнал
КултураМозаикНасловна 5

Studium и punctum – два елемента „читања“ фотографије према Ролану Барту

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?