Evropski glasači uoči nacionalnih i izbora za EP podeljeni u „pet plemena“, ukazuje istraživanje Evropskog saveta za spoljne poslove. Klimatska, migrantska i ekonomska kriza, koronavirus i rat u Ukrajini brige su oko kojih se grupisalo biračko telo Evrope. Autori ove studije navode da partije moraju da odustanu od tradicionalnih ideja o budućnosti evropskog projekta i fokusiraju kampanje na hitno rešavanje trenutnih strahova Evropljana.
Evropski glasači, uoči junskih izbora za Evropski parlament (EP), više nisu tradicionalno podeljeni na levicu i desnicu, ili one koji su za ostanak ili izlazak iz Unije, već na „pet plemena“ izrazito sukobljenih interesa, ukazuje istraživanje Evropskog saveta za spoljne poslove (ECFR).
Izveštaj „Sopstvena kriza: Politika traume u evropskoj izbornoj godini“ sugeriše da je pet plemena, zapravo, grupisanje glasačkog tela oko pet velikih kriza koje su uticale na živote birača poslednjih godina – klimatske promene, migracije, koronavirus, globalna ekonomska kriza i rat u Ukrajini.
Autori tvrde da su krize pogodile skoro svaku od evropskih zemalja, iako u različitom intezitetu, zbog čega su ih Evropljani doživeli kao egzistencijalnu pretnju. Ujedno, nijedno od pet pitanja oko kojih se glasači dele nije okončano.
Promena kursa – od evropskog projekta do rešavanja hitnih pitanja
Koautor studije i direktor istraživačkog centra ECFR-a Mark Leonard kaže da je na izborima za EP 2019. spor bio između populista sa idejom napuštanja evropskih integracija i partija koje su insistirale na očuvanju EU projekta nakon ere Bregzita i Donalda Trampa na mestu predsednika Sjedinjenih Država.
„Ovog puta, verovatno je da će to biti nadmetanje između suprotstavljenih strahova od porasta temperature, izbeglica, inflacije i vojnog sukoba“, rekao je Leonard.
Ivan Krastev iz Centra za liberalne strategije kaže da studija ukazuje da se građani EU udaljavaju od ideoloških veza sa desnicom i levicom, a da su podstaknuti ličnim stavovima o krizama koje su pogodile Evropu.
Najveće evropske partije će umesto dosadašnjih ideja o budućnosti evropskog projekta morati da hitno ispitaju i reše trenutne brige glasača, navode autori istraživanja.
Klimatska kriza i migracije – dve najveće brige evropskih glasača
Odgovori na klimatsku krizu i migracije biće dva najveća mobilizatora u predizbornim kampanjama koje će se voditi širom Evrope 2024. godine, kao što je bio slučaj i na holandskim izborima krajem 2023.
Pobednik izbora u Holandiji je Gert Vilders sa svojom antimigrantskom politikom, dok je drugo mesto pripalo proekološkom savezu zelenih i laburista.
„Sukob između ova dva ‘plemena’ je duel dve ‘pobune protiv izumiranja’. Klimatski aktivisti strahuju od izumiranja ljudskog i drugog života, dok antimigrantski aktivisti strahuju od nestanka svojih nacija i kulturnog identiteta“, navodi se u studiji.
Glasači koji imigraciju vide kao najveću krizu uglavnom podržavaju desničarske stranke kao što su Nacionalni savez u Francuskoj ili nemačka Alternativa za Nemačku (AfD).
Birači koji daju prednost rešavanju ekoloških problema imaju tendenciju da podržavaju zelene ili levičarske stranke, poput španskih socijalista ili poljske levice.
Izbori u Evropi i strah od Lisabona do Talina
Pored izbora za EP, iste teme biće ključ kampanja političara na pojedinim nacionalnim izborima u Evropi.
Pored glasanja za polsanike u EP, u 2024. godini biće održano više nacionalnih parlamentarnih i predsedničkih izbora širom Evrope
Birači u 15 evropskih zemalja – uključujući Portugal, Belgiju, Austriju, Litvaniju, Veliku Britaniju, Rusiju i Hrvatsku – ove godine izlaze na birališta na parlamentarnim i predsedničkim izborima.
Među devet država članica EU koje predstavljaju 75 odsto stanovništva bloka, uz Veliku Britaniju i Švajcarsku, 73,4 miliona građana veruje da su klimatski problemi najvažnija kriza koja utiče na njihovu budućnost.
Nešto manji broj ljudi (72,8 miliona) smatra da je najveća kriza izazvana koronavirusom i posledicama pandemije na zdravstvene sisteme i ekonomije država, dok je 69,3 miliona Evropljana istaklo ekonomsku krizu i inflaciju kao glavnu brigu.
Da je najveće evropsko pitanje rešavanje migrantske krize opredelilo se 58,2 miliona građana, dok je rat u Ukrajini najvažniji za 49 miliona Evropljana.
Biračka „plemena“, ipak, nisu ravnomerno raspoređena – geografski, po obrazovanju ili starosnoj granici.
Glasači u Nemačkoj smatraju da je migrantska kriza najvažnija sa 31 odsto, dok su u Francuskoj to klimatske promene (27 odsto).
U Italiji i Portugalu, koje su bile teško pogođene finansijskom krizom iz 2008. i krizom evrozone koja je usledila, oko 34 odsto ispitanika je istaklo inflaciju i rastuće troškove života kao najveće pretnje.
Strah zbog rata Rusije i Ukrajine je najveći u zemljama koje su blizu sukoba – Estoniji (40 odsto), Poljskoj (31 odsto).
Starije brine migrantska, a mlade i visokoobrazovane klimatska kriza
Istraživanje stavova po starosnoj osi ukazuju da stariji kao vitalno pitanje smatraju migrantsku krizu (iznad 25 odsto), dok je među visokoobrazovanima (22 odsto) i mladima (24 odsto) klima najvažnija.
„Ovogodišnji izbori za EP biće pre projekcije nego projekti. Svaka od pet evropskih kriza imaće mnogo života, ali će oni živeti, umreti ili vaskrsnuti u glasačkoj kutiji. Stoga, evropski izbori neće biti samo takmičenje između levice i desnice, evroskeptika i proevropljana, već i bitka za prevlast između različitih kriznih plemena Evrope“, zaključuje se u studiji.
