U monografiji „Običajno pravo na Kosovu i Metohiji“ dr Ratomir Antonović je dokazao da se narodi u pokrajini u mnogim stvarima više slažu nego što se razilaze. Bavio se i autentičnim običajima kao što su besa kod Albanaca i lapot kod Srba. Ispostavilo se da su Srbima najbliži narod Romi i da je veza dva naroda neraskidiva.
Velika su preklapanja u običajima svih naroda koji žive na Kosovu i Metohiji, kaže za Sputnjik dr Ratomir Antonović, autor monografije „Običajno pravo na Kosovu i Metohiji“, objavljene u izdanju Instituta za srpsku kulturu iz Prištine sa privremenim sedištem u Leposaviću, a predstavljene na 66. Sajmu knjiga u Beogradu.
Zajednički običaji Srba i Albanaca
Koliko god mi verovali da među nama postoje velike razlike, one u stvari nisu toliko velike i toliko nepremostive. Ako pogledate običaje Albanaca i Srba na Kosovu i Metohiji, videćete da se u mnogim stvarima više slažemo nego razilazimo, ističe Antonović.
Kao primer sličnosti običaja navodi da je u knjizi opisao i krvnu osvetu među Srbima. Iako se poslednjih nekoliko godina pisalo da je krvna osveta suzbijena, to nije u potpunosti tačno.
„Iako su pravnici dosta radili na njenom suzbijanju zato što je to negativna pojava koja je generalno vrlo štetna, ona i dan danas, nažalost, postoji na Kosovu i Metohiji. I danas možemo da čujemo da, posebno među Albancima, postoji ta potreba za osvetom koja je vrlo jaka i dominantna.“
Ako pogledamo običajno porodično pravo, diskriminativan odnos prema ženama zastupljen je ne samo kod Albanaca, nego i kod Srba koji žive na prostoru Kosova i Metohije. A ta preplitanja su jedna vrsta neminovnosti jer ljudi koji žive na relativno malom prostoru neminovno prepisuju jedni od drugih, smatra Antonović.
Besa – data reč kao „sveto pismo“
Autentični albanski običaj je besa a, prema Antonoviću, Albanci su po pitanju ispunjavanja date reči specifičniji od nas.
„Reč je data i to je ‘sveto pismo’. Međutim, imamo sve više slučajeva kršenja bese tako da ni ta besa više nije ‘sveto pismo’ kao što je nekad bio slučaj. Ipak, besa je prosto najkarakterističniji deo albanskog običajnog prava i autohtoni običaj albanskog naroda.“
Lapot – preteča eutanazije
Antonović se bavio i srpskim običajem koji se smatra pretečom eutanazije – lapotom koji je više zastupljen u istočnoj Srbiji nego na Kosovu i Metohiji. Običaj se sastojao u ubijanju starijih ljudi koji su bili bolesni i više nisu mogli sami o sebi da brinu.
„Lapot se izvodio tako što bi najmlađi član porodice stavljao najstarijem pogaču na glavu i onda bi nekim maljem udarao tog starca i ubijao ga. To je na neki način preteča današnje eutanazije jer postojao je taj humani aspekt jer se želelo pomoći tom starom i bolesnom čoveku tako što bi bio ubijen. Surovo zvuči, ali jeste tako.“
Neraskidiva veza Srba i Roma
Osim običajnim pravom Srba i Albanaca, Antonović je analizirao i običajna prava drugih naroda na Kosovu i Metohiji – Egipćana, Aškalija, Roma i Goranaca. Njegovo istraživanje je pokazalo da su Srbi najbliži Romima.
„Mi smo najbliži Romima, Romi su najbliži nama tako da je to jedna neraskidiva veza. A iz Roma praktično proizilaze i Aškalije i Egipćani, tako da tu postoje zaista velika preplitanja.“
Prema njegovim rečima, Goranci su više Srbi nego Albanci jer su od strane Albanaca tretirani isto kao i Srbi, što govori upravo o tome kako ih i sami Albanci percipiraju.
„Običaji Goranaca su vrlo slični srpskim, iako kod njih ima i elemenata albanskih običaja. Goranci su zanimljiv narod, vrlo malo ih ima i žive u potezu Gore, izolovanoj enklavi na Kosovu i imaju potpuno isti tretman kao i Srbi, ako ne i gori, mada bismo po njihovim imenima rekli da su oni bliži albanskom narodu“, zaključio je Antonović.
Izvor: Vladimir Sudar/sputnikportal.rs
