Можда Београд тајно жели да се ЗБЦГ избаци из садашње власти, па да га у власти замијене ГП УРА и ДПС чију подршку протестима синдиката, кроз медијску хајку здушно и свакодневно подржава режим у Београду?
Информативни портали у Црној Гори, који се налазе у власништву и под тврдом контролом званичног Београда, показују висок степен анимозитета према новој структури власти у Црној Гори.
То се види и ових дана, њиховим отвореним залагањем за улични бунт у Црној Гори, гдје фигуришу наслови: „Спајић мора да испоштује оно што је са синдикатима договорио Абазовић“, „ Синдикат управе и правосуђа: Уколико Спајић не испоштује законом прописане обавезе, слиједе протести, штрајкови и обуставе рада“, као и чудни наслов и порука: „Милојко Спајић игнорантским односом изазива саобраћајни колапс у Подгорици“, гдје се наводи да ће „саобраћајни колапс“ изазвати транспортни превозници чијем је синдикату бивши премијер Абазовић такође дао нека обећања.
Међутим, у њиховој интерпретацији: тај „колапс“ изазива Спајић!? Чудно, зар не?
Збиља, чему те игре? Зар није пристојније да умјесто уредника медија које контролише, сам Вучић званично затражи од премијера Спајића да повећа плате у Црној Гори?
Па да Спајић реципрочно затражи од Вучића да повећа јадне и биједне плате грађанима Србије, прије свега оној четвртина грађана која живи испод црте сиромаштва?
Што се тиче експремијера Дритана Абазовића, он је за вријеме свога мандата потписао уговоре са скоро свим синдикатима о повећању плата, што сада „треба спровести“ Влада Спајића.
Мада, док је био на власти, Абазовић као премијер није створио реалне економске претпоставке да би потписано повећање плата имало смисла и било оправдано.
Свима је обећавао повећање плата, што би се сада „морало“ реализовати из празне буџетске мјешине коју је оставио иза себе.
Деструктивна политичка логика овдје је уочљива: уличним бунтом жели се натјерати Влада Спајића да потроши десетине милиона евра на испуњавање Абазовићевих обећања синдикатима, тиме остане без новца за инвестициони циклус, послије чега би била оптужена да није покренула обећани инвестициони циклус.
У овој провидној игри уопште не зачуђује подршка политичког врха ГП УРА и ДПС-а режираним уличним протестима синдиката јер те двије партије сада представљају деструктивни вид опозиције.
Међутим, итекако зачуђује факт да су се у ту игру и хајку на Владу Спајића укључили информативни портали под контролом Београда.
Предизборна политичка шизофренија која је пратила недавно завршене изборе у Србији а која се сада претвара у постизборну параноју, као да жели проширити свој деструктивни утицај и на Црну Гору.
Док окружење шефа режима у Београду громко говори о дјеловању спољњих сила које желе произвести бунт и обојену револуцију у Србији, у исто вријеме ти исти ликови блиски шефу режима у Београду информативно подстичу обојену револуцију у Црној Гори, под плаштом подршке режираним бунту црногорских синдиката.
Неартикулисано дјеловање званичног Београда према Спајићевој Влади још више зачуђује ако знамо да је дио нове власти и коалиција ЗБЦГ, према којој шеф режима у Београду гаји нескривене симпатије.
Ова антилогика политике званичног Београда може имати само чудне претпоставке у смислу њихових побуда.
Можда Београд тајно жели да се ЗБЦГ избаци из садашње власти, па да га у власти замијене ГП УРА и ДПС чију подршку протестима синдиката, кроз медијску хајку здушно и свакодневно подржава режим у Београду?
Ако то није тако, нека режим у Београду изволи објаснити своје необично политичко понашање које траје у континуитету.
Ту деструкцију смо већ видјели на предсједничким и парламентарним изборима у Црној Гори, кроз двије афере: „држављанство Спајића“ и „До Квон“.
Потом кроз чудне интервенције током формирања Владе Спајића и дизање прашине око пописа становништва, све до садашње подршке бунту црногорских синдиката.
У даљем односу према Влади Црне Горе и новој парламентарној већини, режим у Београду би морао имати више суздржаности и демонстрирати више уважења, јер је бившој и садашњој политици конфронтације коју званични Београд генерише према Црној Гори: „грош цијена“.
И на концу, питање обећања Абазовића синдикатима рјешаваће и ријешиће парламентарна већина чију окосницу чине: ПЕС, Демократе и ЗБЦГ.
Када се то ријеши, остаће тамна сјенка понашања званичног Београда који не рјешава ствари у својој кући, већ трчи по окружењу да ствара привид неког „важног фактора“, што сигурно није
Таква политика је бесмислена и нема никакву перспективу.
Војин Грубач
