Prosečni Evropljanin je 2008. godine zarađivao 10 odsto više od prosečnog Amerikanca, a prošle godine Amerikanci su krenuli da zarađuju 26 odsto više, što je šokantan obrt trenda, rekao je Janis Varufakis, grčki ekonomista, profesor i nekadašnji ministar finansija na na „Look up“ konferenciji na Kopaoniku. Varufakis upozorava da je u toku vrlo ozbiljna egzistencijalna kriza za EU.
U prilog njegovoj tvrdnji govore i drugi ekonomski stručnjaci, koji ukazuju da iza rastućih razlika između EU i SAD stoje energetska kriza zbog rata u Ukrajini, problemi sa tražnjom usled pandemije, slabljenje evra, ali i mnogi razlozi koji su dugoročnije prirode.
Varufakis misli da “dublji razlozi propast Evrope moraju da se traže u maniru na koji se širila EU” i podseća na 1971. godinu i potez Ričarda Niksona koji je prekinuo Bretonvudski sporazum i predstavio novi način reorganizacije globalnog kapitala.
“Do tada smo imali fiksni kurs u zapadnoj Evropi i Japanu. Jedini način kako smo ih održavali su viškovi u SAD, i to je bila njegova svrha. Da se potražnja u industriji SAD nastavi. Fiksni kurs je dozvolio da trgovinski višak u SAD vrate u Evropu. Taj sporazum je bio neverovatan sporazum recikliranja viškova kako bi se podržavala potražnja”, objašnjava Varufakis.
On ističe da je to bilo „zlatno doba“ u globalnoj i evropskoj ekonomiji tj. kapitalizmu, a onda se sve završilo.
“SAD su završile u minusu, i postale su deficitarna ekonomija. Tada su morali da unište sistem koji su napravili”, navodi Varufakis i tvrdi da je Evropa od tog trenutka bila u totalnom haosu.
Prosečni Evropljanin je 2008. godine zarađivao 10 odsto više od prosečnog Amerikanca, a prošle godine Amerikanci su krenuli da zarađuju 26 odsto više, što je šokantan obrt trenda, rekao je Janis Varufakis, grčki ekonomista, profesor i nekadašnji ministar finansija na „Look up“ konferenciji na Kopaoniku. Varufakis upozorava da je u toku vrlo ozbiljna egzistencijalna kriza za EU.
U prilog njegovoj tvrdnji govore i drugi ekonomski stručnjaci, koji ukazuju da iza rastućih razlika između EU i SAD stoje energetska kriza zbog rata u Ukrajini, problemi sa tražnjom usled pandemije, slabljenje evra, ali i mnogi razlozi koji su dugoročnije prirode.
Varufakis misli da “dublji razlozi propast Evrope moraju da se traže u maniru na koji se širila EU” i podseća na 1971. godinu i potez Ričarda Niksona koji je prekinuo Bretonvudski sporazum i predstavio novi način reorganizacije globalnog kapitala.
“Do tada smo imali fiksni kurs u zapadnoj Evropi i Japanu. Jedini način kako smo ih održavali su viškovi u SAD, i to je bila njegova svrha. Da se potražnja u industriji SAD nastavi. Fiksni kurs je dozvolio da trgovinski višak u SAD vrate u Evropu. Taj sporazum je bio neverovatan sporazum recikliranja viškova kako bi se podržavala potražnja”, objašnjava Varufakis.
On ističe da je to bilo „zlatno doba“ u globalnoj i evropskoj ekonomiji tj. kapitalizmu, a onda se sve završilo.
“SAD su završile u minusu, i postale su deficitarna ekonomija. Tada su morali da unište sistem koji su napravili”, navodi Varufakis i tvrdi da je Evropa od tog trenutka bila u totalnom haosu.
“Kada je Nikson slomio sistem fiksnog kursa, Evropa je morala da nađe novi način, probali su brojne varijante i sve su propale. Tada je nastao evro, kao zajednička valuta i monstrum je rođen”, kaže Varufakis.
Imamo jednu centralnu banku bez trezora da je pokrije i imamo 17 trezora koji nemaju centralnu banku, upozorava Varufakis.
“Šta se desilo posle 1971. godine. SAD su dobile deficit, i počele su da “usisavaju” proizvode iz velikih evropskih industrija, te su tako ponovo postale motor potražnje u svetu”, kaže grčki ekonomista i pojašnjava da je tako kapital završio na Vol Stritu.
“Oko 17 odsto profita nemačkih, japanskih i drugih kapitalista se vratilo u male akcije na berzi u SAD”, zaključio je Varufakis.
Italija siromašnija od Misisipija
Ekonomski jaz između EU i SAD o kom govori Varufakis potvrđuje i analiza Evropskog centra za međunarodnu političku ekonomiju iz Brisela. Taj centar objavio je rangiranje ekonomija američkih saveznih država i država EU.
Tako je Italija završila iza Misisipija, najsiromašnije od 50 američkih država, Francuska je između Ajdaha i Arkanzasa, koji su 48. i 49. U SAD. Nemačka je nešto bolje plasirana, između Oklahome i Mejna, koji su 38. i 39. u SAD.
Pol Krugman, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju i profesor Siti univerziteta Njujork, kao jedan od najvećih problema EU vidi evro i kaže da je rastući jaz između ekonomija SAD i EU posledica pada vrednosti evropske valute u odnosu na dolar na svetskim tržištima, pre nego realne razlike u ekonomskom rastu.
“Jaka valuta znači jaka ekonomija”, podseća Krugman u autorskom tekstu za Njujork tajms.
On, ipak, ističe da razlika između dve ekonomije nije toliko povećana, ali je i dalje značajna, kada je u pitanju prosečna kupovna moć (PPP), jer su po tom kriterijumu SAD 2008. bile za 15 odsto jače od EU, dok su sada 31 odsto.
Kao jedan od razloga rastućeg ekonomskog jaza između SAD i EU Krugman vidi evropsku nefleksibilnost i otpor prema inovacijama.
Zavisnost od izvoza i energetska kriza
Holger Šmiding, glavni ekonomista Berneberg banke u Londonu, misli da je jedan od uzroka u tome što je evropska ekonomija više zavisna od izvoza.
“Tako je više izložena cikličnim padovima u globalnoj proizvodnji nego Sjedinjene Države”, rekao je on za Njujork tajms.
Spor rast ne samo da šteti ekonomiji EU, već i njenom globalnom uticaju, piše Tajler Kauen, kolumnista Blumberga i profesor Univerziteta Džordž Mejson.
Kauen dodaje da su napori EU da vrati svoju konkurentnost dobrodošli, ali da se mora reći, budući da je Brisel naručio izveštaj o tome za sledeću godinu, kako se radi o tipičnom birokratskom procesu.
“Razlika između ekonomije dva kontinenta je potpuna. U 2013. godini, posmatrano u dolarima, ekonomija EU bila je na 91 odsto veličine američke ekonomije. Danas je to oko 65 odsto. Kada se gleda u BDP-u po glavi stanovnika, američki je gotovo dvostruko veći nego evropski. Budući da se mnoge EU nacije smanjuju, sa nižim stopama priraštaja nego u SAD, disparitet u ekonomiji će verovatno i rasti”, navodi on.
“Energetska kriza jače je pogodila evropsku ekonomiju nego SAD, jer SAD nisu zavisne od ruskog gasa i nafte. To je uticalo na aktivnosti u evrozoni i izazvalo stagnaciju ekonomije”, kazao je za Njujork tajms Bert Kolijn, glavni ekonomista holandske ING banke.
Kolijn smatra da se EU neće lako vratiti u trku sa SAD.
“Oštra recesija u EU nije verovatna, ali kontinuirana ekonomska i geopolitička nesigurnost, pored uticaja visokih kamata, usmeriće ekonomske aktivnosti u budućnosti”, kaže on.
Izvor: Nedeljko Čolić/nin.rs
