U ovoj zemlji daleko dosadnije politike od bliskoistočnih, Savezni ustavni sud je doneo odluku koja je iz budžeta savezne republike za 2023. godinu izbrisala najmanje 60 milijardi evra. Rat u pojasu Gaze je zaokupio gotovo celu pažnju javnog mnjenja na svetskom nivou, a izborna kampanja preostali deo, makar što se Srbije tiče. No, politika se nastavlja i u drugim zemljama sveta u vidu događaja koji zaslužuju da budu pokriveni i analizirani, naročito tokom ovog vikenda kada u okviru četvorodnevnog primirja ljudi ne umiru, nego bivaju oslobođeni, bilo iz talaštva, bilo iz zatvora. Do izlaska ovog broja Novog magazina će se znati da li je primirje produženo ili je rat opet krenuo, ali mi se sada moramo okrenuti Nemačkoj.
(Foto: Reuters)
Manjak novca
U ovoj zemlji daleko dosadnije politike od bliskoistočnih, Savezni ustavni sud je doneo odluku koja je iz budžeta savezne republike za 2023. godinu izbrisala najmanje 60 milijardi evra. Nemačka vlada, sačinjena od koalicije socijaldemokrata (SPD), liberala (FDP), i Zelenih je suočena sa ogromnim manjkom novca za godinu koja je na izmaku i mora brzo da smisli šta joj je činiti za dobrobit svoje zemlje ali i Evrope. Kakvu god odluku doneli, ona će ih pratiti u 2024, ali da bismo objasnili šta se desilo, moramo se vratiti prvo u 1992, te 2009. a potom u 2020. godinu.
Pre pada komunizma, pao je berlinski zid 1989. Nemačka je bila na putu ujedinjenja, ali francuski predsednik Fransoa Miteran je uslovio svoj pristanak na nemačko ujedinjenje uvođenjem zajedničke valute za Evropsku zajednicu. Nemački kancelar Helmut Kol je pristao, ali pod uslovom da Nemci određuju uslove na osnovu kojih će biti sazidana monetarna zajednica.
Ti uslovi su bili sazidani na ekonomskoj doktrini monetarizma, koja smatra da količina novca u opticaju određuje ekonomski rast. Što više novca, to veća inflacija. Mala povećanja su „prirodna“, kako je smatrao vodeći ekonomista ove škole, Milton Fridman. Svoj uspon će njegova doktrina doživeti 1970-tih, kada je pomogla da se obuzda visoka inflacija 1970-tih koja je istraumirala čitave generacije štediša zapadne Evrope koji su gledali kako im novac gubi vrednost. Ta trauma će uticati na odrednice Mastriškog ugovora o ekonomskoj disciplini. Kriterijumi za članstvo u evro-zoni će podrazumevati, između ostalog, i to da godišnji budžetski deficit ne sme biti veći od tri odsto BDP-a, a javni dug ne sme biti viši od 60 procenata BDP-a. Na taj način je trebalo da se obezbedi stabilnost evra.
Kriza i katastrofe
Godina je 2009, početak je svetske ekonomske krize, a nemački javni dug iznosi 80 odsto. I zato vladajuća koalicija Hrišćansko-demokratske unije (CDU) predvođene Angelom Merkel, i Socijaldemokratske partije (SPD) rešava da u Ustav savezne republike unese odrednicu „kočnica dugova“ – mastriški kriterijumi postaju deo nemačkog ustava, i samo ih objavljeno vanredno stanje, neka nepredviđena katastrofa, mogu privremeno suspendovati.
Takva katastrofa je nastupila 2020. u epidemiji kovida-19. Novac, vanredni izdaci su bili potrebni ne samo da se održe zdravstveni sistemi, nabave medicinski materijali i plate vakcine. Najviše od svega je trošeno na subvencije i pomoć privatnim preduzetnicima i građanima koji su ostali bez prihoda zbog zatvaranja uslužne ekonomije. Vlada Angele Merkel je izglasala suspenziju kočnice za 2021. i 2022. No, na kraju 2021, ispostavilo se da su prihodi napravili suficit u budžetu od 60 milijardi evra, a da je epidemija počela da jenjava.
Divan je to bio poklon za novu vladu sklopljenu baš u to vreme između socijaldemokrata, Zelenih i liberala. Taj novac, rešili su, biće uložen u energetsku i infrastrukturnu transformaciju Nemačke. U osavremenjivanje analogne ekonomije i digitalizaciju. Planove su im omeli napad Vladimira Putina na Ukrajinu, i sankcije koje su obustavile dotok energenata iz Rusije. Cene struje i hrane u Nemačkoj su porasle i vlada je odlučila da subvencijama ublaži efekte krize po građane. To se nije uvek osetilo, a svađe unutar koalicije su slabile podršku javnosti svim trima vladajućim strankama. Trenutno su na po 15 odsto za SPD i Zelene, i samo pet procenata za liberale. Cela koalicija zajedno ima 35 odsto podrške građana, a najveća opoziciona stranka, CDU, 30. Došlo je i do uspona ekstremne desnice oličene u Alternativi za Nemačku (AfD) koja se kotira na iznad 20 odsto, a cenzusu se primiču na federalnom nivou i Slobodni birači (FNJ) koje predvodi Hubert Ajvanger, čovek koji je u mladosti imao simpatija za nacizam, a danas više nije antisemita. Unutrašnje razmirice, ali i desničarska demagogija, su pretvorile Zelene u najomraženiju stranku Nemačke, kao i celu njihovu politiku energetske transformacije Nemačke.
Tri opcije
Ovog leta, u junu, CDU je rešila da iz opozicije potopi ono što još može da uspe. Opoziciona stranka je podnela žalbu Ustavnom sudu Nemačke, sa sedištem u Karlsrueu, da vlada protivustavno zaobilazi „kočnicu dugova“ time što preusmerava sredstva prikupljena za borbu protiv kovida-19 na druge, potpuno nevezane projekte. I 15. novembra, sud je CDU-u dao za pravo. Saopštili su da vlada nije imala prava da taj novac preusmeri u druge svrhe, tj. u Fond za klimatsku transformaciju (KTF) koji ni vremenski ni tematski nema veze sa razlogom suspendovanja kočnice 2021.
Novi magazin je u broju 642 pisao o najznačajnijem privrednom projektu za Nemačku i Evropu koji je trebalo da se finansira iz ovog potopljenog plana. Američka kompanija Intel i tajvanska TSMC je trebalo da podignu fabrike poluprovodnika u Magdeburgu i u Drezdenu, u istočnonemačkim provincijama Saksonije i Saksonije-Anhalta.
Čak 60 odsto ovih čipova, esencijalnih za sve elektronske proizvode 21.veka, se proizvodi na Tajvanu. Trebalo je da ove fabrike budu deo evropskog rešenja za domaću proizvodnju, u slučaju da dođe do rata oko Tajvana. Politička dobit bi bila dovođenje takvih industrija u istočnu Nemačku, ekonomski opustošenu i poniženu nakon ujedinjenja, zbog čega tamo desničari dobijaju najviše glasova na izborima. Možda bi skok životnog standarda, ali i važnost koja bi im se ođednom ukazala, uticala na građane da prestanu da glasaju za ekstremiste.
Građevinska industrija i čeličane su već sklopile dogovore sa stranim kompanijama oko izgradnje novih postrojenja koja bi mogla da se napajaju zelenim vodonikom umesto spaljivanjem uglja. Potpisani su ugovori u kojima se računa na subvencije nemačke vlade iz KTF-a. Obnova železničke mreže je takođe trebalo da se finansira odatle.
Klimatski fond nije skroz prazan. On se finansira iz drugih sredstava, prevashodno iz prodaje dozvola za emitovanje ugljenik-dioksida, ali 60 izbrisanih milijardi je činilo 28 odsto sredstava koja je trebalo uložiti između 2024. i 2027.
Vlada je odmah prešla u vanredno zasedanje. Smesta je bilo jasno da mogu postojati samo tri pristupa nalaženju rešenja: povećati prihode povećanjem poreza; smanjiti rashode smanjivanjem izdataka; i još jednim suspendovanjem kočnice dugova.
Poslednjoj opciji se prvo pribeglo. Ministar finansija i vođa liberala, Kristijan Lindner, je najavio da će parlamentu, Bundestagu, predložiti retroaktivnu suspenziju kočnice dugova, ali samo za 2023. Ne i za 2024. Budući da je potrebna prosta većina, predlog će verovatno proći, ali pitanje je – šta će biti obrazloženje? Po slovu zakona, kočnica se može suspendovati u slučaju vanredne situacije ili prirodne katastrofe. Pokušaj da se klimatske promene kategorišu kao prirodna katastrofa je propao jer je Ustavni sud rekao da se ta katastrofa mogla i može predvideti, te se stoga za nju može i planirati. Suspenzija kočnice može da se primeni samo za nepredvidive događaje. Šta god da vlada bude izmislila, sud u Karlsrueu može da joj obori budžet ako nije zadovoljan.
Fiskalne mere su takođe nemoguće, svaka iz svojih razloga. Povećati poreze je anatema za liberale i njihove dobrostojeće birače. Oni predlažu smanjivanje socijalnih izdataka, što su Zeleni odmah odbili. Istini za volju, smanjivanje socijalne pomoći je neprihvatljivo i socijaldemokratama, ali onima u bazi. Kancelar Olaf Šolc se nije izjašnjavao, što je na kongresu partijske omladine (Juzosa) dovelo do otvorene kritike sopstvenog kancelara.
Ostala je još jedna opcija, a to je da se ustavna odredba o kočnici izbriše ili izmeni. Brisanje je nemoguće, jer je za izmenu Ustava potrebna dvotrećinska većina, a ni CDU ni FDP ne bi pristali na nestanak kočnice. Ali možda bi pristali na izmenu. Na amandman koji bi napravio izuzetak za investicije u privredu i infrastrukturu, u razvoj, možda i u obrazovanje – u stvari koje su neophodne u 21.veku. I Kina i Sjedinjene države uveliko subvencionišu svoja preduzeća za energetsku i visokotehnološku transformaciju. Nekoliko drugih velikih ekonomija EU se više ne pridržava maksimuma zaduženosti u EU – francuski dug je na 113 odsto BDP-a, španski na 112 odsto, a ekonomija im raste brže nego nemačka koja je u recesiji. Američki dug je 120 odsto, kineski 77, a japanski čak 263 procenta. Na drugom kraju skale su Rusija sa 20 odsto, Estonija sa 17 i Kongo sa 15 procenata. Očito da javni dug i ekonomski uspeh nemaju direktnu korelaciju i da Nemačka ima još mnogo prostora da se zadužuje.
(Foto: euobserver)
Šolc i triksteri
Ali nije joj ostalo mnogo kredibiliteta na međunarodnoj sceni. Nemačka se pokazala kao bojažljiv i neodlučan partner čija je vlada često paralizovana usled ideološke kompatibilnosti Zelenih i liberala, i nemešanja u svoj posao kancelara Šolca. Nemci su ga izabrali, i opraštali mu neuspešnu kontrolu ministara jer zna sa brojkama. Očito više ni to ne ume. Na naslovnicama časopisa je prikazan kao šeprtlja. Naslovnica nedeljnika „Špigel“ poručuje: „Pad jednog pametnjakovića – kako Olaf Šolc vodi zemlju u finansijski haos.“ „Zidojče cajtung“ naziva članove vlade predvođene Šolcom „trikseri“ – oni koji se bave trikovima. Finansijske novine „Handelsblat“ su na naslovnicu stavile grb Nemačke, crnog orla, samo što umesto orlovske stoji glava nasmejanog lešinara.
Ispod je naslov „Bankrot-koalicija: kako je ’semafor’ koalicija Nemačku odvela u finansijsku katastrofu.“ Kancelar, nesklon javnim obraćanjima se javnosti obratio tek 24. novembra, devet dana nakon presude suda. U manje od tri minuta, rekao je u svom smirenom stilu vrhovnog računovođe da se vredno radi na izmeni budžeta za 2024. i da sve želje koalicije da podrži Ukrajinu i transformiše Nemačku ostaju na snazi. Detaljno obraćanje je obećao za utorak 28. novembar. U ovom nije izložio nikakve planove kako će sve to postići.
Upravo ovakva atmosfera haosa, pogubljenosti, nesigurnosti, i najvažnije – rastuće bede je pogodna voda za lov u mutnom za demagoge ekstremne desnice koji nude pogrešna ali jasna rešenja za sve probleme građana koji širom Evrope glasaju sve više za ekstremnu desnicu. Istina je da ljudi traže pribežište u čvrstim vladarima a ne u tehnokratama poput Šolca. Ukoliko se kvadratura trougla njegove koalicije ne reši u novogodišnjem periodu, nestaće mu puta, a novu šansu za poziciju kancelara mu ne bi dala ni sopstvena partija kako stvari stoje.
Mirko Dautović
Izvor: Novi Magazin
