Пише: наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)
Идентитетском набоју уочи текућег пописа не доприноси сукоб различитих чињеница и разних „истина“, него најприје – сукоб принципа. А принципи су рационално и морално дефинисани услови уз које долазимо до неког посла или дјела, и који, ако су рационални и морални, важе пођеднако за све ситуације. Па и оне дијаметрално супротне
Дакле, Црну Гору није подијелило „српство“ и „црногорство“ него одсуство принципа да у једној ситуацији важи исто оно што вриједи у другој. Тако нпр. овдашњи бранитељи Црне Горе „бране“ маузолеј на Ловћену од било какве врсте приговора или преиспитивања његове изградње. Кажу: то је једном за свагда завршена ствар, и нећемо се ваљда враћати у прошлост?
На другој страни, исти они, доносе одлуке о поништавању одлука Подгоричке скупштине 1918, под изговором да су оне биле штетне за Црну Гору. Па господо, одлучите се: или вршимо ревизију историје или то не радимо?
До читања у сљедећем броју….
