Još od drevnih vremena, ovo kvalitetno drvo aromatičnog mirisa je privlačilo pažnju mnogih. Između mita i istorije
Dvanaesti vek pre nove ere: moćne civilizacije Bliskog istoka su pale, gradovi su napušteni, a trgovački putevi zaboravljeni. Samo retki putuju daleko od svoga doma u to opasno vreme, a ipak, sitni zvaničnik Ven Amon je u Biblosu, stotinama kilometara udaljenom od rodnog mu Egipta, potpuno sam. Njegovo putovanje do libanskog grada bilo je burno, a dolazak mu nije pružio mira. Vladar grada odbija da ga primi i naređuje mu da napusti luku. Većina ljudi bi u tom trenutku odustala i vratila se kući, ali Ven Amon je odlučan jer je poslat po nešto od izuzetne vrednosti. Poslat je po libanski kedar i neće se vratiti na obale Nila dok ga ne dobije…
Ovakve priče bile su veoma česte po Bliskom istoku. Mada se više vrsta drveća koristilo u antici (bor, šipak, čempres,…), libanski kedar (Cedrus Libani) bio je najtraženiji, naročito među velikašima. Na natpisima svojih grobnica, drevni carevi Egipta, Asirije i Vavilona hvalili su se brojem stabala kedra koja su posekli nakon ratnih pobeda. Oni su ga koristili za izgradnju svojih velelepnih palata i grobnica čiji su krovovi, kapije i stubovi bili sazdani od ovog drveta.
Feničani, domoroci današnjeg Libana, gradili su moćne brodove od kedra kojima su čitavo Sredozemlje istražili, osnivajući kolonije poput Kartagine i šireći svoj alfabet na Grke koji ga i dalje koriste i na kome su ćirilica i latinica zasnovane. Persijanci su tim istim brodovima napali staru Grčku tokom čuvenih ratova. Kedar je korišćen i za nameštaj, mrtvačke sanduke i ratne kočije. Cedrus libani takođe je sveprisutan u mitovima i verskim knjigama. U „Epu o Gilgamešu“ bogovi žive u šumi kedrova u Libanu. U Bibliji je opisan kao „Božije drvo“. Bog se veliča time što se navodi kako: „lomi kedrove“. Kralj Solomon gradi hram u Jerusalimu od kedra.
Danas se libanski kedar vijori na zastavi države Liban koja ga je uzela za svoj nacionalni simbol zbog njegove izdržljivosti i kulturoloških veza sa različitim narodima tog nemirnog područja.
Cedrus Libani – „Božije drvo“ i posledice slave. Libanski kedar je zimzeleni četinar (Pinopsida), familije Pinaceae (borovi). Može biti do 40 metara visok, međutim, danas zbog seče njegovih šuma većina dostiže tek 20 metara, i stabla širokog 2,5 metara. Monopodijalnog je grananja, odnosno stalnog rasta glavne osovine i slabo razvijenih bočnih grana. Često se javlja i račvanje stabla. U mladosti je kupaste krošnje, pa se tokom sazrevanja širi horizontalno. Odraslom kedru je krošnja skoro ravna kad je izolovan, ali u šumskom području biva piramidalna. U tim uslovima je obično viši zbog kompeticije za svetlost.
Zašto je ovo drvo bilo toliko traženo? Postoji više osobina koje su mu povećale vrednost za najmoćnije ljude prošlosti. U poređenju sa ostalim vrstama dostupnim bliskoistočnim carevima, poput šipka, čempresa i bora, kedar se izdvaja značajnom debljinom i visinom svoga stabla, ali i visokom otpornošću na insekte i truljenje, kao i trajnošću. Cenili su ga i zbog njegovog aromatičnog mirisa i drveta ravnog zrna. Zbog svih ovih osobina vođeni su ratovi zarad libanskog kedra i to hiljadama godina.
Nažalost, neprestana i prekomerna višemilenijumska seča osakatila je populacije libanskog kedra. Iz tog razloga, nacionalni simbol Libana jedva da više obitava u toj zemlji i tek se dvanaest manjih šuma može naći. Libanske vlasti su pokrenule ogroman projekat zaštite i očuvanja svoje nacionalne biljke, što jeste sprečilo njen potpuni nestanak, ali efikasnost je ograničena globalnim zagrevanjem koje jedna država ne može da kontroliše, kao i sniženom genetičkom varijabilnošću nekih populacija. Kedrovi rastu na visinama od 800 do 2100 metara jer su im potrebne niže temperature, zbog čega se povlače na sve veće visine, a prostora im ponestaje. Izvan Libana, mogu se naći u Siriji, gde su u sličnom stanju, i u Turskoj na planinama Taurus, gde su im populacije stabilne i najbrojnije. Uprkos tome, libanski kedar je proglašen „ranjivom“ vrstom od strane Međuranordne unije za zaštitu prirode. Njegova brojnost opada, a u Libanu traje potraga za novim staništima.
Feđa Hasanović
Izvor: Nacionana Geografija
