У случају убиства, односно подмуклог стријељања Душка Јовановића, нијесу доказане мјере праћења његових свакодневних навика нити ко их је спроводио, које су вршене у дужем временском интервалу и произвеле одабир начина, мјеста и времена његове ликвидације

Бруталне ликвидације новинара и главних и одговорних уредника Душка Јовановића, Ива Пуканића и Славка Ћурувије различите су по начину, мјесту и времену извршења док је мотив сличан. Њихове породице и даље немају одговоре на бројна питања, док државни органи нијесу умјели или нијесу хтјели да до краја расвијетле ова изузетно тешка кривична ђела.
Тежња новинара да се утврди истина у односу на нечије лоше чињење или свјесно нечињење које производи последице за читаво друштво и тежња да јавност о томе буде обавијештена, у овим случајевима, имала је само једну врсту казне од оних који то нијесу жељели.
Казна је била одлука о одузимању права на живот, без обзира на последице. Казна која је проистекла из осјећања неограничене моћи.
Ту моћ је, осим друштвеног статуса, углавном стварао и „прљави новац“ који је послужио као политичко оружје за убијање истине и употребу ватреног оружја за убијање човјека.
У припреми сурових ликвидација Јовановића, Пуканића и Ћурувије вршено је тзв. „профилисање субјекта“, односно изучавање личности и њеног начина организације живота.
Методи које примјењују сви безбједносни системи, ради утврђивања активности њихових предмета интересовања, али и припадници организованог криминала. Најгоре је када се они удруже и ђелују тимски, што није непознато у савременим дешавањима.
Једина разлика је што би безбједносни сектор морао остављати писане трагове о својим активностима. Организовани криминал то сигурно није радио све до употребе савремених технологија које су очигледно користили и сматрали „потпуно безбједним“.
У случају убиства Ива Пуканића доказане су мјере праћења његових свакодневних навика, од стране припадника организоване криминалане групе, које су вршене у дужем временском интервалу и произвеле одабир начина, мјеста и времена његове ликвидације.
У случају убиства Славка Ћурувије доказане су мјере праћења његових свакодневних навика, од стране тадашњих припадника одређеног сектора безбједности, које су вршене у дужем временском интервалу и произвеле одабир начина, мјеста и времена његове ликвидације.

У случају убиства, односно подмуклог стријељања Душка Јовановића, нијесу доказане мјере праћења његових свакодневних навика нити ко их је спроводио, које су вршене у дужем временском интервалу и произвеле одабир начина, мјеста и времена његове ликвидације.
С обзиром на то да је Душко Јовановић био и под третманом тадашње тајне полиције Црне Горе, било би веома интересантно утврдити мотиве примјене тајних мјера и њихове резултате.
Како је ријеч о тзв. „унутрашњој проблематици“ која је била највећи дио активности АНБ, било би поштено према породици Душка Јовановића, према Црној Гори и према међународној јавности, да на ова питања одговори дугогодишњи шеф тајне полиције Душко Марковић.
Индикативна реченица проистекла из моћи (коју је свјевремено изговорио): „Веома нам је драго што су Живковић (Миодраг) и његова породица живи и здрави, што вјероватно не би био случај да је АНБ заиста организовао атентат на њега“ би тако била за озбиљну анализу.
С обзиром на то да најављује могући повратак у политику наводећи разлог „да би Црна Гора изашла из овог перманентног ризика понора који је отворен пред њеном будућношћу“ неопходно би било да прво изађемо из понора прошлости у којем смо били веома дуго и још смо у њему.
Било би часно и слободоумно да, прије повратка у политику, одговори зашто су примјењиване тајне мјере АНБ према Душку Јовановићу и ко је све био упознат са њиховим садржајем. Тиме би много помогао Црној Гори, да буде вјечна у свему, а посебно у примјени правде.
Моћ проистекла из друштвеног статуса и „прљавог новца“ претворена у политичко оружје за ликвидацију истине и употребом аутоматске пушке, бомбе или пиштоља за ликвидацију човјека.
Ово би можда могло бити ново полазиште надлежним огранима уколико стварно желе да ријеше злочин. У супротном, наставиће се убијање Душка Јовановића, које траје дуго.
Аутор је дипломирани правник безбједности
Ратко Контић
Извор: Дан
