Незахвално је нагађати ко ће на изборима у среду 22. новембра наследити Марка Рутеа на месту премијера Холандије. Трка јесте тесна, али може се рећи да добре изгледе има и Piter Omciht

Избори у Холандији су већ сутра, у среду 22. новембра, а изненађујуће велики број гласача на улицама малог јужног града Тилбурга још увек је неодлучан.
„Још морам да погледам програме“, каже Плун, 23-годишња студенткиња економије која није хтела да нам каже своје презиме. Срели смо је у центру тог већински католичког града, некада познатог по вунарској индустрији. „Ови избори су веома важни, јер ће много тога да се промени.“
Важни јесу, ако ни због чега другог, а оно због тога што би Холандија требало да добије новог премијера. Марк Руте из партије десног центра ВВД се повукао. Он је био премијер од 2013. године. А на овим изборима у понуди је много нових лица.
Штавише, три велике странке су, према анкетама, врло близу. То омогућава широк спектар могућих коалиција у калеидоскопском вишепартијском холандском систему. Другим речима: све варијанте су у оптицају.
Чак и они који већ дуго излазе на биралишта у тој земљи, као рецимо 72-годишњи библиотекар Рјен Висерс, нису потпуно сигурни. Он се наиме ломи између лево-центристичке коалиције Зелене левице и Лабуриста (ПвдА), који су по анкетама трећи, и хришћанско-демократске ЦДА.
„Мислим да би било добро да после свих ових година добијемо левичарску владу“, каже библиотекар из Тилбурга за DW. „С друге стране, ово су тешка времена за ЦДА, а они су добра центристичка странка с много искуства у влади.

Повратак у будућност с Питером Омчитом
За посматраче је вероватно најважнија прича ове холандске изборне сезоне била појава Новог друштвеног уговора (НСЦ) – чврсто центристичке, али уједно и антиестаблишмент-странке коју је у августу основао популарни бивши посланик ЦДА Питер Омчит.
Тај 49-годишњак стекао је име помажући да се разоткрије пун обим скандала са дечијим додацима, који је погодио десетине хиљада родитеља лажно оптужених за превару, а што је често по њих имало разорне финансијске, па и личне последице. Радећи с посланицима из различитих странака, Омцихтова упорност удаљила га је од његове странке, али је зато постао омиљен у јавности.
Један од становника Тилбурга који је вец́ одлучио да ће гласати за Омцихта је 67-годишњи Мартен ван ден Тиларт. „Питер је нешто ново“, каже он за DW на маргинама мале политичке дебате која се водила између кандидата ВВД и НСЦ. „Он је поштен политичар, у то смо се протеклих година уверили.“
Леони де Јонге, политиколошкиња с Универзитета у Гронингену, каже за DW да је Омцихт изградио снажан профил „пса чувара од махинација владе“. Уједно је, додаје, „веома оштар у парламенту и поставља права питања, пажљиво ишчитава документа и стварно не попушта док не добије одговор“.
Омцихтов НСЦ, основан пре само неколико месеци, тренутно по анкетама дели прво место с Рутеовим ВВД (по 18%). Сам Омцихт је иначе наговестио да не жели нужно да се и лично бори за премијерску позицију.
„Веома му се верује“, каже Де Јонге. „А код нас у Холандији је тренутно период неповерења у политичаре због свих скандала који су се догодили.“ Чини се да је Омцихт способан да поврати то поверење, а људи га, каже политиколошкиња, виде као „неку врсту разумне алтернативе статусу кво“.
Против естаблишмента, а без популизма
Имајући у виду пад поверења у политичаре холандске јавности, могло би се очекивати да ће се гласачи окренути личностима које се позиционирају као аутсајдери у односу на корумпирану елиту – што је класичан показатељ популизма. И заиста, крајње десничарска популистичка Партија слободе, предвођена непоколебљивим противником ислама Гертом Вилдерсом, тренутно је четврта у анкетама и има подршку од 13 одсто. То је више него на последњим изборима 2021, али мање него 2017.
Омчихтова странка није таква, иако се и он представља као неко ко се залаже за обичне људе. „Идеологија НСЦ није популистичка, иако је то у великој мери покрет који представља оне који су незадовољни постојећим политичким системом“, каже Симон Отис са Универзитета у Лајдену. „Важно је напоменути да екстремизам и популизам не иду нужно заједно“, додаје он, указујући притом на примере из Европе, рецимо на италијански Покрет пет звездица.
„Јахање на популистичком таласу“
Слично мисли и Де Јонге: „Чини се да Омцихт јаше на популистичком таласу. Он је на неки начин антиестаблишмент, али истовремено и долази из естаблишмента.“ Оно што је код Омцихта занимљиво јесте да је привукао и бираче левице, и оне десног центра, а и крајње деснице. „То је оно што га чини тако моћним“, каже политиколошкиња.
А то што Омчихт тако штрчи на политичком пејзажу допринело је уједно и да тон у предизборној кампањи буде мирнији, као и да већи фокус буде на садржају, каже Де Јонге.
Последњи избори одржани су током пандемије 2021. године. „Kампања је тада била веома персонализована, све се вртело око лидера. Руте се кандидовао без садржаја, он је само представљао себе, поручујући: ’Ја сам прави вођа који може да води овај брод кроз ову кризу’“, каже политиколошкиња.

Омчитову политику прилично је тешко одредити: десно је по питању миграција, а лево по питању благостања. По многим питањима његова странка је прилично двосмислена, што, сматра Де Јонге, можда и није изненађујуће, с обзиром на то колико је партија млада.
У изборном програму НСЦ наводи се да странка планира да ограничи имиграцију на 50.000 људи годишње, што је отприлике упола мање него 2021. „Желимо да мање људи долази овде због азила, али мање и због студирања или рада“, наводи се у материјалима странке. НСЦ такође жели да изгради много станова (то је иначе главно питање на овим изборима) и да се позабави проблемима трошкова живота за сиромашније породице.
Рецепт за Европу?
С обзиром на то да су избори за ЕУ на видику, одржаће се у јуну следеће године, велико је питање и то да ли ова Омцихтова надмоћ може нешто да нам каже и о европској политици генерално. Рецимо да је подршка популистичким партијама, углавном десним, али и левим – у Европи у порасту. Недавни избори у Италији и Шведској нагласили су тај тренд: Браћа Италије и Шведске демократе добро су прошли приликом гласања.
Али на несрецћу по оне који се надају да ће у Омцихтовом примеру пронаћи некакво упутство о томе шта да се ради на будућим европским изборима, и Отис и Де Јонге упозоравају да Омцихтов успех не може бити некакав узор за друге у Европи.
„За мене је ово прича о веома специфичном холандском политичару с веома специфичним политичким стилом“, каже Отис. „То за мене није нешто што се може пресликати у другој држави.“
Такође, вреди напоменути да је ове среде на изборима све могуће. Нови лидер ВВД Дилан Језилгоз показао је већу спремност да ради с Вилдерсом него Руте, указује политиколошкиња Де Јонге.
А Плун, студенткиња економије из Тилбурга, сматра да су ови избори важнији од претходних јер ће земља добити новог премијера. Требаће јој много времена да све те страначке програме прочита, пре него што се одлучи коме ће да дâ свој глас.
„И веома сам радознала да видим какав ће резултат да буде“, каже она. „Трка је веома отворена и мислим да нико не зна како ће се завршити. У ствари, помало је и узбудљиво.“
Извор: dw
