Po­mi­lo­va­nje se­pa­ra­ti­sta ce­na op­stan­ka Pedra San­če­za na vla­sti

Dogovor vladajuće Španske socijalističke partije i stranke desnog centra „Za­jed­no za Ka­ta­lo­ni­ju” usledio je nakon napetih pregovora i zahteva za amnestiju

Uza­vre­le su stra­sti u Špa­ni­ji i tek će eska­li­ra­ti u ras­tr­za­nom dru­štvu, iako je biv­ši so­ci­ja­li­stič­ki pre­mi­jer us­peo da ko­a­li­ci­o­nim spo­ra­zu­mom pre­ki­ne po­li­tič­ku kri­zu ko­ja tra­je od iz­bo­ra u ju­lu. Pe­dro San­čez je na ko­rak od još jed­nog man­da­ta na­kon što je nje­go­va So­ci­ja­li­stič­ka par­ti­ja osi­gu­ra­la po­dr­šku ka­ta­lon­skih se­pa­ra­ti­sta u za­me­nu za po­mi­lo­va­nje svih uče­sni­ka ne­za­ko­ni­tog i ne­u­spe­log re­fe­ren­du­ma o re­gi­o­nal­noj ne­za­vi­sno­sti pre šest go­di­na. Do­go­vor vla­da­ju­će Špan­ske so­ci­ja­li­stič­ke par­ti­je i stran­ke de­snog cen­tra „Za­jed­no za Ka­ta­lo­ni­ju” usle­dio je na­kon in­ten­ziv­nih i na­pe­tih pre­go­vo­ra i zah­te­va za am­ne­sti­jom, što je iza­zva­lo ulič­ne pro­te­ste, po­de­le u dru­štvu, ali i ne­go­do­va­nje Bri­se­la.

Vla­da će bi­ti for­mi­ra­na, ali kri­za ni­je okon­ča­na. Po­sle­di­ce iz­bo­ra na ko­ji­ma ni­ko ni­je osvo­jio po­treb­nu ve­ći­nu za for­mi­ra­nje vla­de i po­li­tič­kog va­ku­u­ma ko­ji je usle­dio me­se­ci­ma na­kon to­ga, vi­dlji­ve su na uli­ca­ma ve­ćih špan­skih gra­do­va, na ko­ji­ma de­mon­stran­ti iz­ra­ža­va­ju gnev zbog po­li­tič­ke si­tu­a­ci­je. Pro­te­ste pod­sti­če i ras­plam­sa­va kon­zer­va­tiv­na Na­rod­na par­ti­ja, ko­ja je pre San­če­za (s ob­zi­rom na to da je na iz­bo­ri­ma do­bi­la naj­vi­še gla­so­va) ima­la pri­li­ku da ofor­mi ko­a­li­ci­o­nu vla­du. U to­me, ipak, ni­je us­pe­la pa su man­dat do­bi­li so­ci­ja­li­sti. Ani­mo­zi­tet iz­me­đu de­sni­ce i le­vi­ce pre­li­va se na uli­ce, gde je u če­tvr­tak, ka­da je iza­šao iz svog sta­na, u Ma­dri­du ra­njen de­sni­čar­ski po­li­ti­čar Ale­han­dro Vi­das Kva­dras, biv­ši li­der Na­rod­ne par­ti­je i je­dan od osni­va­ča eks­trem­no­de­sni­čar­skog Vok­sa. Čo­vek na mo­to­ru pu­cao mu je u gla­vu. „Pa­is” iz­ve­šta­va da po­či­ni­lac ni­je uhva­ćen, a da Kva­dras ni­je ži­vot­no ugro­žen.

Do­ga­đaj je tra­gi­čan ali ima bo­lji epi­log u od­no­su na onaj u En­gle­skoj 2016, kad je u je­ku za­pa­lji­ve kam­pa­nje o breg­zi­tu ubi­je­na la­bu­ri­stič­ka po­sla­ni­ca Džo Koks, ko­ja se za­la­ga­la za osta­nak Ostr­va u EU. Breg­zit i da­lje du­bo­ko de­li dru­štvo i ta­ko će bi­ti još du­go. Re­klo bi se da je i Špa­ni­ja „na tan­kom le­du”, jer bi mo­glo da se po­ka­že ka­ko su so­ci­ja­li­sti pla­ti­li vi­so­ku ce­nu da bi osta­li na vla­sti.

Na­kon što je spo­ra­zum u če­tvr­tak ob­ja­vljen, iz Špan­ske so­ci­ja­li­stič­ke par­ti­je re­kli su da su obez­be­di­li „isto­rij­sku pri­li­ku da se re­ši su­kob i da ne do­zvo­le da pro­šlost od­re­đu­je bu­duć­nost”. Jav­nost je oba­ve­šte­na da će se pred­lo­že­ni za­kon o am­ne­sti­ji na­ći pred par­la­men­tom i da će no­va vla­da, ko­ju će pred­vo­di­ti so­ci­ja­li­sti, bi­ti sna­žna al­ter­na­ti­va de­sni­čar­skom kri­lu. For­si­ra­ju pri­ču o od­bra­ni Špa­ni­je od de­sni­ce, no­vih iz­bo­ra, po­mi­lo­va­nje kao put ka uje­di­nje­nju i od­bra­ni su­ži­vo­ta. Me­đu­tim, ma­lo im ko ve­ru­je. Son­da­že jav­nog mnje­nja kra­jem sep­tem­bra po­ka­za­le su da se 70 od­sto Špa­na­ca pro­ti­vi am­ne­sti­ji. De­ša­va­nja iz 2017. i da­lje su sve­ža i bol­na te­ma. Sam po­men Kar­le­sa Puđ­de­mo­na, ko­ji uži­va re­pu­ta­ci­ju de­sta­bi­li­za­to­ra špan­ske dr­ža­ve, aso­ci­ra na ne­za­vi­snu Ka­ta­lo­ni­ju.

Puđ­de­mon, biv­ši ka­ta­lon­ski pred­sed­nik ko­ji vo­di „Za­jed­no”, a ko­ji je po­be­gao iz Špa­ni­je zbog or­ga­ni­zo­va­nja re­fe­ren­du­ma 2017, po­dr­škom so­ci­ja­li­sti­ma pro­bu­dio je na­du u re­še­nje ka­ta­lon­skog pi­ta­nja. Do­go­vor ne nu­di sa­mo po­moć San­če­zu, već i obez­be­đu­je po­dr­šku se­pa­ra­ti­sti­ma uz po­ru­ku da su Ka­ta­lon­ci, do ju­če pro­go­nje­ni od špan­ske vla­sti zbog po­bu­ne, sa­da po­sta­li od­lu­ču­ju­ći kre­a­tor po­li­ti­ke. Kon­zer­va­tiv­ci su u sre­du do­da­li i da je spo­ra­zum po­če­tak „eg­zi­sten­ci­jal­ne” pret­nje špan­skoj na­ci­ji. Da je sra­man i po­ni­ža­va­ju­ći. Te ve­če­ri de­mon­stran­ti su San­če­za na­zi­va­li dik­ta­to­rom i kri­mi­nal­cem. Dan ka­sni­je pu­ca­no je na nji­ho­vog biv­šeg li­de­ra Kva­dra­sa. Za­pad­ni me­di­ji sa­zna­ju da su od­mah na­kon to­ga iz EU tra­ži­li od Ma­dri­da vi­še de­ta­lja o pred­lo­že­nom za­ko­nu o am­ne­sti­ji do­da­ju­ći da je to pi­ta­nje iza­zva­lo za­bri­nu­tost i da je po­sta­lo stvar od ve­li­ke va­žno­sti u jav­noj de­ba­ti. Za­bri­nu­tost je pot­pi­rio i ka­ta­lon­ski re­gi­o­nal­ni pred­sed­nik Pe­re Aga­ro­nes iz se­pa­ra­ti­stič­ke Re­pu­bli­kan­ske le­vi­ce Ka­ta­lo­ni­je, ko­ja je ta­ko­đe u za­me­nu za ustup­ke po­dr­ža­la San­če­za. On je na­ja­vio ve­li­ku kam­pa­nju u Ma­dri­du i Bri­se­lu za pro­mo­vi­sa­nje ka­ta­lon­skog kao zva­nič­nog je­zi­ka u EU.

Ljiljana Vujić

Izvor: Politika