Šta Centralna obaveštajna agencija zna o razlozima za ubistvo predsednika Džona Kenedija, a da to neće da kaže američkoj javnosti?
Kako se približava 60. godišnjica ubistva DŽFK-a, CIA je preuzela kontrolu nad istorijskim zapisima. Kao rezultat toga, najvažniji dosijei Kenedija možda nikada neće biti viđeni, ostavljajući neodgovoreno pitanje o tačnoj prirodi interesovanja agencije za Lija Harvija Osvalda.
Da li je CIA bila samo nekompetentna u obračunu sa putujućim marksističkim marincem, ili ga je koristila u neke još uvek poverljive svrhe? Ili postoji drugo objašnjenje za njegovu nespremnost da podeli sve što zna?
Tajna služba više nije u obavezi da odgovara na takva pitanja. Kada su u pitanju dosijei o ubistvu Kenedija, CIA je dobila bitku oko potpunog obelodanjivanja.
Zakon o dosijema DŽFK-a iz 1992. trebalo je da stavi tačku na stalna pitanja tako što je naložio objavljivanje svih vladinih dosijea u vezi sa pucnjavom u predsednika u Dalasu 22. novembra 1963. Zakon, usvojen jednoglasno od Kongresa (uključujući i tadašnjeg senatora Džoa Bajdena), stvorio je nezavisnu civilnu reviziju koja je deklasificirala skoro 320.000 dokumenata počevši od 1990-ih.
Iako ovi dokumenti nisu dali dokaz zavere u atentatu, u njima je detaljno opisano praćenje Osvalda od strane CIA-e između 1959. i 1963. Oni su otkrili da CIA stanica u Majamiju nije verovala da je Osvald delovao sam. I dali su svedočanstvo pod zakletvom o Kenedijevoj autopsiji, što je sve potkopalo zvaničnu priču da je „usamljeni revolveraš“ ubio predsednika iz samo njemu poznatih razloga.
Objavljeni zapisi pokazuju da je bivši direktor CIA-e Alen Dals kompromitovao istragu Vorenove komisije tako što je zaštitio operacije agencije oko Osvalda od kontrole. Šef kontraobaveštajne službe Džejms Anglton pokušao je da „sačeka“ komisiju tako što joj je uskratio ključne depeše o navodnom atentatoru. A tadašnji zamenik direktora Ričard Helms je lažno svedočio da je agencija imala samo „minimalne informacije“ o Osvaldu pre nego što je Kenedi ubijen.
Nije u potpunosti skinuta poverljivost do prošlog aprila – potvrdio je da su informacije CIA o njemu bile opsežne, detaljne i ažurne.
Agencija je otvorila dosije o Osvaldu u novembru 1959. nakon što je otputovao u Moskvu i izjavio da je odan komunizmu. Kontraobaveštajci su presreli i čitali njegovu poštu . Kada se preselio u Minsk, u današnjoj Belorusiji, i oženio Ruskinjom, prikupili su izveštaje o njegovom kretanju od FBI, Stejt departmenta i Kancelarije za pomorsko obaveštavanje.
Po povratku Osvalda u Sjedinjene Države juna 1962., interesovanje CIA-e se produbilo. Agencija je finansirala njegove neprijatelje među kubanskim studentskim izgnanicima protiv Kastra. Septembra 1963. najviši zvaničnici u sedištu agencije u Lengliju obavešteni su o Osvaldovom hapšenju zbog borbe sa studentima koje je sponzorisala CIA u Nju Orleansu, a koji su stvarali propagandu o prokastrovim aktivnostima bivšeg dezertera. Timovi za nadzor CIA-e u Meksiko Sitiju snimili su sovjetsku ambasadu , koju je Osvald posetio u oktobru 1963. U vreme kada je Kenedi otišao u Teksas 21. novembra, sve ove informacije su bile poznate maloj grupi viših oficira u Lengliju.
Agencija je priznala da je učestvovala u prikrivanju dokumenata o atentatu na Kenedija. U delimično deklasifikovanom članku iz 2013., istoričar Dejvid Robardž priznao je da je CIA sakrila relevantne informacije od Vorenove komisije. Robardž je, međutim, insistirao na tome da obmana ne bi trebalo da dovede u pitanje teoriju „usamljenog revolveraša“. U njegovoj orvelovskoj formulaciji, CIA se samo bavila „benignim zataškavanjem“.
Benigno ili maligno, to prikrivanje traje do danas.
U 2017. godini, predsednik Donald Tramp dozvolio je da se rok od 25 godina za potpuno obelodanjivanje u zakonu o dosijeu DŽFK povuče. Proglašavajući da su dosijei Kenedija objavljeni, Tramp je pristao na zahtev agencije da se delovi više od 11.000 dokumenata čuvaju u tajnosti.
- predsednik Bajden učinio je isto, dok je CIA-i dao još godinu dana da objavi dodatne informacije. Nacionalni arhiv sada kaže da su svi dosijei o atentatu na Kenedija objavljeni — sa izuzetkom ne manje od 3.648 dokumenata!
Niko ne zna kada će američki narod videti ove zapise, ako ikada. Plan transparentnosti čiji je autor CIA , koji je Bajden odobrio u junu, efektivno uništava dokumentaciju eliminišući predsednički nadzor, jedinu polugu koja je ikada primorala agenciju da poštuje zakon.
CIA je više puta skrivala aspekte priče o Kenediju. Na primer, u memorandumu iz juna 1961, predsednički savetnik Artur M. Šlezinger mlađi izneo je argumente za reorganizaciju tajne službe. Šezdeset i dve godine kasnije, agencija tvrdi da ovaj drevni predlog politike danas predstavlja pretnju nacionalnoj bezbednosti. CIA je redigovala više od jedne stranice Šlezingerovog memoranduma — a republikanski i demokratski predsednici su odobrili cenzuru. To je prava moć.
Agencija je izbegla odgovornost i učvrstila svoju poziciju u konstelaciji moći glavnog grada. Ali ovo je imalo svoju cenu. Kako se verodostojnost teorije o „usamljenom naoružanom čoveku” pogoršavala, sumnje u CIA su se povećale. Ne znamo da li agencija manevriše samo da bi sprečila otkrivanje sopstvene nesposobnosti, ili prikriva neotkriveni program psihološkog rata da bi manipulisala Osvaldom i diskreditovala prokastrove snage, ili samo deluje iz nekog birokratskog instinkta za tajnovitošću, što je njihovo sopstveno opravdanje.
Ali sve dok ne uspe da sprovede potpuno obelodanjivanje ove priče, sumnja javnosti će trajati. Kako je bivši predsednik Hari S. Truman napisao za Post mesec dana nakon Kenedijevog ubistva, da su postupci agencije pretvorili Kenedija u „simbol zlokobnih i misterioznih stranih intriga”. I doprinose širem nepoverenju u saveznu vladu, koje je stalno raslo od objavljivanja izveštaja Vorenove komisije 1964. Sumnje u teoriju „usamljenog naoružanog čoveka” su mutirale u nepoverenje u sve aspekte vladinih aktivnosti, uključujući javno zdravlje, glasanje i izbore.
Posle 60 godina, ništa više ne podstiče ideju da domaća „duboka država“ funkcioniše van domašaja demokratskih institucija od CIA-e koja nastavlja da zataškava ubistvo Kenedija. Njena aktulna „pobeda“ u sprečavanju potpunog objavljivanja dosijea atentata je poraz američke demokratije.
Džeferson Morli je potpredsednik Meri Ferel fondacije i urednik biltena JFK Fakti.
Prevod za Žurnal: A. Ž.
Izvor: washingtonpost.com
