Немачка привреда иде ка рецесији. Један од разлога су високи трошкови енергије. Министар привреде Хабек то жели да промени – али наилази на политички отпор
Расположење је јадно. Док економије највећих индустријских земаља света расту, Немачка иде ка рецесији. Коњуктура би ове године могла да се смањи за 0,4 одсто. У истраживању које је спровело Савезно удружење немачких послодаваца (БДА) у октобру 2023. године, 82 одсто анкетираних предузетника веома је забринуто за Немачку, а 88 процената сматра да влада нема добро осмишљену стратегију за суочавање са кризом.
Министар привреде Роберт Хабек (Зелени) добро разуме ту критику. Чак је и дели. Геополитичка ситуација, скупа, али неопходна трансформација у ЦО2-неутралну индустрију, запуштена инфраструктура, недостатак дигитализације, недостатак квалификованих радника и много бирократије… Све то ставља индустрију под огроман притисак. А индустрија је, с учешћем од скоро 23 одсто продуктивности, и даље срж немачке привреде.
Стратегија за индустрију
Средином октобра, Хабек је на изненађење многих представио индустријску стратегију. Министар привреде на 60 страна објашњава зашто сматра да је важно обезбедити масовну подршку државе немачкој привреди у наредних неколико година – аналогно приступу САД, које су својим Законом о смањењу инфлације покренуле инвестициони програм вредан скоро 740 милијарди долара. Поред мера за борбу против климатских промена и преоријентисања америчке привреде на обновљиве изворе енергије, програм Вашингтона предвиђа и свеобухватне пореске олакшице.
Хабеков проблем је у следећем: његова индустријска стратегија није прошла у владајућој коалицији СПД, Зелених и ФДП. Неки су били изненађени што је зелени министар потрчао са овим. Други то тумаче као покушај да се Зелени врате на насловне стране на позитивнији начин, након дебакла око закона о грејању. Јер, Хабекови захтеви за подршком индустрији продрмали су и синдикате, тако да и они желе помоћ државе у тешким временима.
Шест центи по киловат-часу струје
Централна компонента Хабекове индустријске стратегије је високо субвенционисана цена електричне енергије. Деценијама је то био немачки економски модел: производило се на јефтину енергију, пре свега гас из Русије, а готови производи продавали су се по високим ценама широм света. Нација је била светски шампион у извозу, Made in Germany је био печат квалитета. Али, откако је Русија извршила инвазију на Украјину, гас више не долази гасоводом, вец́ се испоручује бродом као скупи течни природни гас (ЛНГ).
Отада су цене енергије експлодирале, као и цене струје, које су сада међу највишима у свету. Цена струје за грађане у међувремену је 40 центи по киловат-сату, док индустрија плаћа 24 цента. Хабек се вец́ месецима залаже за увођење цене индустријске струје коју субвенционише држава од шест центи по киловат-сату.
Много тврдих ушију у коалицији
Хабек не прави тиме нужно пријатеље у сопственој партији. Појефтињење потрошње енергије није основни захтев Зелених. Али, Зелени су схватили да друштво не сме да се преоптерети – чак ни са превисоким ценама енергената, јер то све више грађана тера у загрљај екстремних партија. То мишљење деле и у посланичкој групи СПД. Социјалдемократски канцелар је, међутим, скептичан.
Олаф Шолц страхује да би јефтина струја повећала потражњу и створила уска грла. Стручњаци претпостављају да ће струја у Немачкој још дуго да остане скупа. Шолц се плаши да компаније које би могле трајно да добију субвенционисану енергију више неће бити под притиском да своје пословање трансформишу у ЦО2-неутрално.
Хабеков највећи противник је ФДП. За тог коалиционог партнера консолидација буџета је императив. Новац за додатне субвенције вредне милијарде није укључен у планирање буџета министра финансија Кристијана Линднера (ФДП).
Предузећа и синдикати на другом мјесту
Али и индустрија и синдикати, а не само Хабек, упозоравају да не може да се ради без субвенционисаних цена струје. Постоји ризик од „губљења енергетски интензивне производње, а тиме и сржи онога што чини немачки индустријски ланац вредности“, указао је министар привреде на индустријској конференцији у Берлину. Упозорава се такође и на то да ће Немачка као локалитет изгубити на вредности.
А Савез немачке индустрије (БДИ) већ дуго упозорава на одлазак енергетски интензивних компанија у иностранство. То би имало озбиљне последице, како је на индустријској конференцији нагласио председник БДИ Зигфрид Русвурм. „Ако у Немачкој више не постоји хемијска индустрија, илузорно је претпоставити да ће се аутоматизација за хемијска постројења и даље дешавати у Немачкој.“
Не ради се само о спасавању великих компанија, рекао је други председник Индустријског синдиката ИГ Метал, Јирген Кернер. „Многа средња, породична предузећа тренутно више немају никакву перспективу.“ У читавој земљи влада велика неизвесност. Производња ће бити измештена у иностранство или обустављена. „Имамо топионице алуминијума које заустављају производњу. Имамо ливнице и ковачнице које губе наруџбине. Раднички савети и стечајни управници пријављују отпуштања, стечајеве и затварање предузец́а.“
Одакле ће доћи новац?
На индустријској конференцији није било договора о томе како би могла да се финансира субвенционисана цена електричне енергије. Зелени и њихов министар Хабек отворени су за додатни дуг. Не у овом законодавном периоду, јер је кочница даљих задуживања део коалиционог споразума, вец́ после наредних савезних избора, објаснио је Хабек.
Председник БДИ Русвурм је, с друге стране, против новог задуживања. Држава, каже, има проблем са издацима. „Мислим да ћемо морати да поставимо приоритете и издржимо овај сукоб – шта можемо да приуштимо и шта би било пожељно, а не можемо то да приуштимо.“
Сабине Кинкарц
Извор: Дојче Веле
