Decembarski izbori mogu ozbiljno da uzdrmaju režim Aleksandra Vučića. Naprednjaci teško mogu da na ovim izborima ubedljivo ponude boljitak stanovništvu, koje je od izbora u aprilu prošle godine pretrpelo primetan pad standarda usled visoke inflacije.
Tu vlasti teško može da pomogne jeftina retorika o nikad većim platama u evrima, kada su za samo godinu i po dana od prethodnih izbora cene osnovnih životnih artikala poskupele i za više od 50%. Neće tu mnogo pomoći režimu ni vanredno čašćavanje penzionera sa po 20.000 dinara neposredno pre izbora, jer ta kategorija stanovništva i pored toga najteže živi.
Da bi se režim ugrozio, potrebno je obezbediti neke preduslove: jedan od njih (ali daleko od toga da je dovoljan) jeste izlazak opozicije u ne više od dve kolone na izbore, jednoj nacionalnoj i jednoj prozapadnoj. Pre svega, takvo grupisanje stranaka drastično bi smanjilo rastur glasova, koji je na prošlim izborima bio 7,64% i time umanjilo prednost koju najveća stranka (SNS) dobija prilikom raspodele mandata po Dontovom sistemu.
Drugo, a mnogo opasnije za vlast, jeste mogućnost da nastup opozicije u dva jasno ideološki profilisana bloka motiviše i jedan broj kolebljivih birača, koji nisu za vlast a ne mogu da se opredele tačno za koga će da glasaju, da ipak izađu na izbore.
Da takva mogućnost nije nerealna, pokazuje i primer Poljske, gde je na oktobarskim izborima zabeležena neočekivano visoka izlaznost od 74,4%, koja je čak za 12,2% bila veća nego na prethodnim izborima. Ti dosad pasivni birači, po svemu sudeći su presudili da vladajući PIS više nema nikakvu mogućnost da sastavi vladu.
U velikoj političkoj igri pred ove izbore posebnu ulogu imaju istraživanja javnog mnjenja. Kod formiranja predizbornih koalicija stranke moraju da unapred „podele kolač“, a kriterijum za to bi trebalo da bude istraživanje javnog mnjenja. I tu nastaje problem, jer u Srbiji već godinama nedostaju respektabilne agencije koje se time bave.
Nije velika tajna da je najsposobnija agencija za istraživanje IPSOS „rezervisana“ za naprednjake kojima neprestano meri rejting. Doduše, ni oni se nisu preterano proslavili na prethodnim izborima kada su za čak 7,2% precenili izborni rezultat naprednjaka, a prilično su omašili i kod procene rezultata nacionalno orijentisanih stranaka.
U ovom trenutku posebnu sumnju izazivaju rezultati istraživanja Faktora plus, koji je „novopečenoj“ stanci Mikija Aleksića dao čak 5,9% glasova. Još manje je verovatan rezultat agencije Stata koja Aleksiću daje neverovatnih 7,7%. Stata se inače „proslavila“ kada je u januaru 2022. godine procenila da će SNS i SPS u Beogradu imati 28%, a dobili su čak 45% glasova.
Naravno, moguće je da je Aleksić budućnost naše političke scene, koja je blesnula za svega dva-tri meseca od napuštanja Narodne stranke, ali se plašimo da je u pitanju nešto drugo. U trenutku kada se (očigledno vrlo mučno) pregovara o raspodeli mandata na jedinstvenoj prozapadnoj listi, uzdizanje u nebesa Aleksića može samo da mu znatno podigne apetit i oteža dogovor o formiranju (inače prilično nezgrapne) koalicije.
Slično se mogu interpretirati i „rezultati“ FP po kojima koalicija Dveri i Zavetnici ima 11% biračkog tela, dok NADA (Novi DSS i POKS) ima 4%; takav rezultat takođe može da oteža pregovore o eventualnoj jedinstvenoj nacionalno orijentisanoj listi.
Poseban biser je istraživanje koje je objavila CRTA, za koje slobodno možemo reći da spada u naučnu fantastiku. Po njima, ukoliko bi prozapadne stranke izašle zajedno na izbore, dobile bi čak 40% glasova, dok bi pojedinačno skupile svega 21% (javnosti nisu predstavljeni pojedinačni rejtinzi).
U CRTA-i nisu vodili računa da ovakvo istraživanje (bolje reći „proročanstvo“, pošto nam se čini da u tome nema nikakve ozbiljnosti) može da postigne upravo suprotan efekat od željene pobede prozapadnih stranaka. U engleskom se takva situacija naziva „self-fulfilling prophecy“ (proročanstvo koje se samo ispunilo).
Naime, ukoliko ne bude dogovora prozapadnih stranaka, to može delovati negativno na bar deo birača koji su poverovali da je uslov za „pobedu“ jedinstvo tih stranaka kao što CRTA promoviše. Ti birači mogu jednostavno odustati od glasanja, pa se može desiti da te stranke dobiju znatno manje glasova nego što bi dobile da se nije ovako površno promovisala jedinstvena prozapadna lista.
Zato bi i birači i rukovodstva političkih stranaka morali da široko otvore oči kada im se predočavaju rezultati ovih istraživanja. Nijedno pomenuto istraživanje do sada ne uliva poverenje, naprotiv, mogu se smatrati naručenim i tendencioznim.
Izvor: Bogdan Petrović/novaekonomija.rs/
