Децембарски избори могу озбиљно да уздрмају режим Александра Вучића. Напредњаци тешко могу да на овим изборима убедљиво понуде бољитак становништву, које је од избора у априлу прошле године претрпело приметан пад стандарда услед високе инфлације.
Ту власти тешко може да помогне јефтина реторика о никад већим платама у еврима, када су за само годину и по дана од претходних избора цене основних животних артикала поскупеле и за више од 50%. Неће ту много помоћи режиму ни ванредно чашћавање пензионера са по 20.000 динара непосредно пре избора, јер та категорија становништва и поред тога најтеже живи.
Да би се режим угрозио, потребно је обезбедити неке предуслове: један од њих (али далеко од тога да је довољан) јесте излазак опозиције у не више од две колоне на изборе, једној националној и једној прозападној. Пре свега, такво груписање странака драстично би смањило растур гласова, који је на прошлим изборима био 7,64% и тиме умањило предност коју највећа странка (СНС) добија приликом расподеле мандата по Донтовом систему.
Друго, а много опасније за власт, јесте могућност да наступ опозиције у два јасно идеолошки профилисана блока мотивише и један број колебљивих бирача, који нису за власт а не могу да се определе тачно за кога ће да гласају, да ипак изађу на изборе.
Да таква могућност није нереална, показује и пример Пољске, где је на октобарским изборима забележена неочекивано висока излазност од 74,4%, која је чак за 12,2% била већа него на претходним изборима. Ти досад пасивни бирачи, по свему судећи су пресудили да владајући ПИС више нема никакву могућност да састави владу.
У великој политичкој игри пред ове изборе посебну улогу имају истраживања јавног мњења. Kод формирања предизборних коалиција странке морају да унапред „поделе колач“, а критеријум за то би требало да буде истраживање јавног мњења. И ту настаје проблем, јер у Србији већ годинама недостају респектабилне агенције које се тиме баве.
Није велика тајна да је најспособнија агенција за истраживање ИПСОС „резервисана“ за напредњаке којима непрестано мери рејтинг. Додуше, ни они се нису претерано прославили на претходним изборима када су за чак 7,2% преценили изборни резултат напредњака, а прилично су омашили и код процене резултата национално оријентисаних странака.
У овом тренутку посебну сумњу изазивају резултати истраживања Фактора плус, који је „новопеченој“ станци Микија Алексића дао чак 5,9% гласова. Још мање је вероватан резултат агенције Стата која Алексићу даје невероватних 7,7%. Стата се иначе „прославила“ када је у јануару 2022. године проценила да ће СНС и СПС у Београду имати 28%, а добили су чак 45% гласова.
Наравно, могуће је да је Алексић будућност наше политичке сцене, која је блеснула за свега два-три месеца од напуштања Народне странке, али се плашимо да је у питању нешто друго. У тренутку када се (очигледно врло мучно) преговара о расподели мандата на јединственој прозападној листи, уздизање у небеса Алексића може само да му знатно подигне апетит и отежа договор о формирању (иначе прилично незграпне) коалиције.
Слично се могу интерпретирати и „резултати“ ФП по којима коалиција Двери и Заветници има 11% бирачког тела, док НАДА (Нови ДСС и ПОKС) има 4%; такав резултат такође може да отежа преговоре о евентуалној јединственој национално оријентисаној листи.
Посебан бисер је истраживање које је објавила ЦРТА, за које слободно можемо рећи да спада у научну фантастику. По њима, уколико би прозападне странке изашле заједно на изборе, добиле би чак 40% гласова, док би појединачно скупиле свега 21% (јавности нису представљени појединачни рејтинзи).
У ЦРТА-и нису водили рачуна да овакво истраживање (боље рећи „пророчанство“, пошто нам се чини да у томе нема никакве озбиљности) може да постигне управо супротан ефекат од жељене победе прозападних странака. У енглеском се таква ситуација назива „селф-фулфиллинг пропхецy“ (пророчанство које се само испунило).
Наиме, уколико не буде договора прозападних странака, то може деловати негативно на бар део бирача који су поверовали да је услов за „победу“ јединство тих странака као што ЦРТА промовише. Ти бирачи могу једноставно одустати од гласања, па се може десити да те странке добију знатно мање гласова него што би добиле да се није овако површно промовисала јединствена прозападна листа.
Зато би и бирачи и руководства политичких странака морали да широко отворе очи када им се предочавају резултати ових истраживања. Ниједно поменуто истраживање до сада не улива поверење, напротив, могу се сматрати нарученим и тенденциозним.
Извор: Богдан Петровић/novaekonomija.rs/
