„Реализација истраживачке иницијативе најобухватнијег истраживања рађеног на аутохтоним сортама винове лозе у нашој земљи, пројекта „Генетски диверзитет винове лозе у Црној Гори“ заустављена је због недостатка финансијских средстава у износу од 50.000 еура“, казала је руководитељка пројекта и професорица Биотехничког факултета Универзитета Црне Горе др Весна Мараш.
Она је навела да је за наставак пројекта чији резултати објашњавају црногорски потенцијал у виноградарству и винарству и откривају богатство генетског диверзитета за нашу земљу, потребно обухватити генотипизацију винове лозе на нивоу цјелокупне ЦГ, секвенцирање цијелог генома, асемблирање генома и компаративну геномику за матичну сорту црногорског виноградарства Кратошију.
Да би се наведено реализовало, Универзитет Црне Горе ће, вреднујући научни, стручни, развојни и промотивни значај овог пројекта, спровести низ активности којима ће се обезбиједити средства за наставак реализације поменутог пројекта. То ће подразумијевати и позив свим друштвено одговорним компанијама да дају свој допринос у његовом наставку, а све у циљу потврде хипотезе да је Црна Гора центар поријекла Кратошије.
Досадашња истраживања у сарадњи са партнерима из Шпаније, Институтом за винову лозу и вино (ИЦВВ) из Логроња, La Rioha направила су пробој у овој области и тежиште проучавања поријекла Кратошије, са усмјерењем на црногорско поднебље. Кроз ово истраживање остварена је сарадња привреде са академским институцијама у Црној Гори. Поред Плантажа у истраживању су учествовали и Биотехнички факултет, Министарство пољопривреде и Министарство науке Црне Горе, као и чланови Националног удружења виноградара и винара Црне Горе.
„Досадашњим резултатима на овом пројекту, истакнут је црногорски потенцијал у виноградарству и винарству и откривено је изнанађујуће богатство генетског диверзитета за једну од најмањих европских земаља. Поред тога, досадашњи резултати истраживања винове лозе у ЦГ објављени су у међународном научном часопису Nature Journal (Scientific Reports), а као резултат рада на пројекту, 2016. године је на Ћемовском пољу подигнута Национална колекција аутохтоних сорти и континуирано се допуњава новим биотиповима“, казала је Мараш.
Тренутна истраживања на геномском нивоу о свјетском значају Кратошије (мајке већине сорти у црногорском педигреу) као извору Примитива у Италији и Зинфандела у Калифорнији, како наводи, основа су интернационалног и најсавременијег маркетинга вина заснованог на економији знања.
Професорица Мараш појашњава да је претходно добијеним резултатима у овом пројекту, истакнут црногорски потенцијал у виноградарству и винарству и откривено изненађујуће богатство генетског диверзитета за једну од најмањих европских земаља.
„Наставком свих поменутих активности Црна Гора ће добити податке за своје специфично аутохтно виноградарство, а богатство и диверзитет аутохтоног сортимента у Црној Гори, потврђено данашњим истраживањима, обавезује на његово очување и промоцију као дио заједничког насљеђа и даље проучавање као залог за будућности у којој црногорске сорте и вина имају посебно мјесто“, закључује проф. Мараш.
Извор: ucg.ac.me
