У академији има много празног теоретисања, бацања прашине у очи и пресипања из шупљег у празно. Друштвене науке у томе предњаче и економија међу њима није изузетак.
Економисти су чак себи измислили и Нобелову награду. Управо тако, Нобелова награда која се сваког октобра додељује за економске науке не спада у групу награда које је Алфред Нобел завештао.
Њу је успоставила Централна банка Шведске тек 70 година касније. Новац за ту награду не иде из Нобелове заовставштине, већ га добитнику исплаћује Централна банка Шведске. Једина веза са Нобелом је пристанак Нобелових потомака да се ова награда назове Наградом Централне банке Шведске у сећање на Алфреда Нобела.
Међутим, награда се додељује у исто време и у истом износу као праве Нобелове награде, што помаже стварању утиска да је економија једна од равноправних наука којој, ништа мање него физици, хемији и медицини, следује Нобелова награда.
Сада када смо све признали, рецимо да ми економисти ипак нисмо тако залудни и да понеко економско истраживање уме да исече кроз маглу и помогне нам да боље сагледамо ствари. Штавише, економија је у последњих двадесетак година у томе значајно напредовала.
У економским истраживањима наступила је права мала револуција која је ојачала старе и увела нове емпиријске методе, а елиминисала неке залудне и беспотребне теоријске апстракције.
На пример, најновија добитница Нобелове награде за економију – добро, да, награде Централне банке Шведске у сећање на Алфреда Нобела – је Цлаудиа Голдин, професорка која је емпиријски истражила положај жена на тржишту радне снаге. Kористећи поуздане статистичке методе које минимизују ризик грешке и обмане, Голдин је распршила неке раширене митове.
Свако мало, озбиљни финансијски медији известе да између мушкараца и жена постоји јаз у платама, а њихови саговорници социолози, политиколози и понеки економиста заробљен у идеолошком кавезу, за тај јаз окриве послодавце који из неког разлога дискриминишу. Европске и друге државне бирократије то онда схвате озбиљно и узму да се мешају у плате и унапређења.
Голдин је, међутим, показала да ствари нису као што испрва изгледају.
Најпре, ако поредите различита занимања, добићете различите просечне зараде.
Међу пилотима има више мушкараца, међу стјуардесама више жена, а пилоти имају веће плате. Поредећи полове, ви у ствари поредите занимања.
То је углавном позната ствар за коју и није потребно обимно истраживање. Због тога се, пре проглашавања дискриминације, пореде иста занимања и исти нивои образовања. Тако нас је Блоомберг у једном великом наслову обавестио да жене са МБА дипломом зарађују мање од мушкараца са истом дипломом.
Ако су завршили исте школе, зашто су им плате онда различите?
За одговор на то већ јесте потребан озбиљнији увид у податке. У низу радова на ову тему, Голдин и њени коаутори показали су следеће.
Прво, није исто да ли сте пре МБА студија радили у финансијама или у људским ресурсима. И када су степени образовања исти, разлике у концентрацији на досадније али захтевније и боље плаћене ствари често иду у прилог мушкарцима.
Важније од тога, између мушкараца и жена постоји систематска разлика у доступности послодавцу. Жене, највише због трудноће, прекидају каријеру и то се одражава на плате. Голдин у свом раду каже:
Пораст разлике у зарадама током првих 15 година након завршетка школе је углавном последица разлика у прекидима у каријери и у радном времену. Жене имају више прекида и чешће раде са скраћеним радним временом.
У наредном раду, Голдин уводи додатне нијансе поредећи мушкраце и жене на истим радним местима:
Јаз постоји јер радни сати у многим занимањима више вреде у појединим тренуцима и када су у континуитету. Флексибилно радно време се скупо плаћа, нарочито у корпоративном, финансијском и правном свету. … Подаци за МБА и за правнике показују да се пораст у јазу након дипломирања поклапа са жељом за већом флексибилношћу рада због деце. Овај однос је нелинеаран, јер мањи број радних сати смањује зараду изнад пропорционално. … Фармацеути, са друге стране, имају линеарнији однос времена и плата. Чешће могу да раде парт-тиме а да и даље остану у професији.
Kао што видите, све је много компликованије од узвикивања парола да неко дискриминише жене.
Налаз Цлаудие Голдин је да је јаз у платама највећи у професијама у којима морате бити расположиви у било које време, било увече или викендом.
У породицама са децом обично отац буде тај којег послодавац може регрутовати у било које доба.
Од мајке мале деце исти послодавац то не може да добије. Kонтинуитет и расположивост су послодавцима важни и зато их плаћају. То је извор додатне зараде за мушкарце и унапређења у каријери.
И због тога је јаз између полова присутнији код менаџера и адвоката, а нема га код, рецимо, фармацеута где стална расоложивост није тако битна.
До оваквих налаза је Голдин дошла обрадом великих база података са платама, професијама, радним сатима и другим варијаблама код мушкараца и жена.
На крају се њен закључак слаже са оним што би основна економска теорија рекла, да послодавац дискриминацијом без разлога може само да изгуби.
За систематске разлике у платама ипак постоје неки суптилни, не лако видљиви разлози. Голдин је њих открила и добила заслужену награду.
Извор: Славиша Тасић/novaekonomija.rs
