Раст радикалне деснице на изборима последица је чувања изузетности Швајцараца у време прилива великог броја имиграната, а истовремено је на трагу политичких тенденција из остатка Западне Европе, сматра Душан Гујаничић из Института за политичке студије.
На парламентарним изборима у Швајцарској одржаним у недељу, десничарска Народна партија (СВП) освојила је 62 посланичка места, девет више него 2019. године, а ти резултати показују да је победила радикална десница.
Избори су показали пораз „снага за заштиту животне средине“, јер су странке Зелени и Зелени либерали претрпеле тешке губитке након што су освојиле рекордно високу подршку на изборима 2019. године.
Швајцарска изузетност на путу европскх популиста
Швајцарци су веома љубоморни на свој политички систем и начин живота тако да резултати избора и нису велико изненађење с обзиром да је Швајцарска већ неко време мета прилива великог броја миграната, каже за Спутњик Гујаничић.
„Веома су окренути себи и неким својим политичким интересима и вредностима. У очима света ван Швајцарске то често делује као доста затворен менталитет, аутархичан и у том смислу ме не чуди раст тврдо десне партије. Али остаје да се види да ли ће то бити неки привремни израз побуне и револта или ће то прерасти у неку одређену политичку тенденцију.“
Међутим, без обзира на свест о својој посебности у односу и на остатак западне Европе, резултати избора последњих избора показали су да Швајцарци и нису толико изузетни у односу на остатак Западне Европе, сматра Гујаничић.
„Без обзира на ту специфичност и тај осећај посебности, ни Швајцарску не можемо извући из западноевропског контекста у смислу да те тврдо десне партије, или како их зову њихови противници национал-популистичке, врло често исправно детектују проблеме у друштву. И то јасно и гласно кажу. Несигурност, имиграције, удар на социјални систем, угрожавање неких културних вредности итд. У том смислу добар део људи који је разочаран системским партијама које често не нуде конкретнија решења, окреће се партијама које ако не нуде увек баш ефикасна решења, мада неки пут је и то случај, бар јасно ставе проблем на сто и указују не проблеме друштва. А људи воле да виде и чују да се неко бави оним што је њихов проблем, брига и конкретна преокупација.“
Вероватни останак владајуће коалиције на власти још четири године, последица је доста стабилног политичког система без великих турбуленција и друштва које је навикло на вишедеценијске привилегије, закључио је Гујаничић.
Раст радикалне деснице у Швајцарској
Раст радикалне деснице у Швајцарској
Иначе, Десничарска партија Женевски грађански покрет поново је ушла у национални парламент, где ће имати два места, после четворогодишњег одсуства. Хришћанска фундаменталистичка десничарска странка ЕДУ повећала је број свој посланика са једног на два у Доњем дому. Десничарска партија Лега освојила је једно место, док су странке радикалне деснице укупно повећале свој удео са 55 на 67 места у Доњем дому од укупно 200 места.
Партија центра освојила је 29 места, а либерални ФДП 28. Социјалисти су остали прилично стабилни са 41 местом, што је повећање за два у односу на претходне изборе. Леви центар и хришћански фундаменталистички евангелисти освојили су 2 места.
У Швајцарској владају СВП, социјалисти, ФДП и Партија центра од стварања аранжмана о подели власти између четири главне странке 1959. године. Мало је вероватно да ће се то променити након ових избора.
Извор: Владимир Судар/sputnikportal.rs
