Представници националних мањина у Албанији нису задовољни начином на који се спроводи попис становништва у овој земљи, јер се од грађана углавном не тражи да се изјасне о етничкој припадности.
Попис станова и становништва у Албанији почео је 18. септембра и трајаће до 30 октобра.
Саговорници Kосово онлајн тврде да пописивачи нису довољно добро обучени за овај процес и да је током пописа било низа пропуста.
Председник странке Македонске алијансе за европске интеграције Ендри Фетаху каже да је било проблема пре и током пописа, као и то да пописивачи нису постављали питања која се тичу националне припадности, јер нису била обавезна за одговоре.
“Неки од проблемима са којима смо се као заједница сусрели су они који се односе на утицај и притисак појединаца, или чак страних институција, тачније бугарских, на нашу мањину која живи у Пустецу, Голом Брду, Гори. Утицали су на људе како не би дали тачну и слободну изјаву којој заједници припадају“, рекао је Фетаху.
Навео је да су, према његовим информацијама, пописивачи тендециозно прескакали питања на која није било обавезе да се одговори.
„Волонтери који се баве пописом на терену у већини случајева нису постављали питања која нису била обавезна, а тичу се етничке припадности, или их нису објашњавали, или их уопште нису постављали“, каже Фетаху.
Kомитет за националне мањине је морао да више уради, сматра он, да има већу аутономију и овлашћења која директно зависе од представника мањина, а не од државних органа.
Сличног мишљења је и активиста за права мањина у Албанији, адвокат Едмон Петрај. Наглашава да је попис требало спровести на другачији начин.
“Попис није требало да спроводе волонтери Завода за статистику који људима куцају на врата, већ је анкету требало одрадити путем онлајн система, као што је рецимо ‘е-Албанија’ која пружа све остале услуге грађанима. Тако да га је требало спровести уз помоћ савремених технологија, да свако отвори свој налог и попуни обавезни упитник, наводећи своју етничку припадност. Начин на који се попис спроводи данас треба да се настави само за старије који нису у стању да користе технологију“, каже Петрај.
Подсећа да на последњем попису, који је у Албанији спроведен 2011. године, број припадника влашке националне мањине није одговарао стварности.
„Било је апсурдно оно што се десило на последњем попису, који је показао да у Албањи живи 8.000, Влаха, а знамо да само у Валона њих има 15 до 20 хиљада. Па само у насељу Топалтија у Валони живи 8.000 Влаха. Kада погледате бирачки списак, ту се најбоље види, разликујемо наше људе по презименима, знамо села, крајеве у којима живе. Бројеви не одговарају истини“, закључио је Петрај.
Представници српске националне мањине нису желели да коментаришу спровођење пописа у Албанији. У неформалним изјавама рекли су нам да би то што би јавно рекли у вези са пописом само могло да им донесе непријатности.
Одговор из Националног института за статистику Албаније ИНСТАТ на примедбе које упућују представници мањина нисмо могли да добијемо, иако смо им упутили више захтева. Нису били расположени ни у Kомитету за националне мањине да причају на ту тему.
Kако је раније најављено, резултати пописа, који би требало да дају потпуну демографску слику Албаније, биће познати до јуна наредне године.
Извор: kosovo-online.com
