Два Француза, Мишел Уелбек и Анри Бернар Леви договорно су се дописивали 2008. године. Њихова преписка објављена је у књизи „Државни непријатељи“.
Мишел Уелбек аутодеструктиван тип. Неекспониран у јавности. Циничан и критичан према савремном друштву што се веома креативно огледа у његовој немилосрдно бруталној прози.
Насупрот њему Анри Бернар Леви агресивно нарцисоидан тип, нападно присутан у јавности на свим мјестима гдје год се може задобити пажња публике.
И један и други материјална богаства су стекли наслеђем. Анри Бернар Леви је неупоредиво богатији. Процијењен је на око 150 милиона еура. Уз штедру помоћ и донације Западних фондова Анри Бернар Леви ради на промоцији филозофије сопствене провинијенције. Труди се да буде у центру западног политичког џет-сета.
Мишел Уелбек бјежи од тог свијета. Бира позицију добровољног маргиналца, коме је стало да се егзистенцијално одржи и буде посматрач који истражује животе на периферији, као што је то некада без присутности и трунке политике радио његов узор, француски писац Жорж-Шарл Уисманс, на чија се дјела Уелбек позива.
Док Уелбек из перспективе анонимуса посматра и немилосрдно сецира друштво, Бернар Леви хита центрима друштвеног престижа, доживљавајући их као модне писте по којима ће, уз спонзорство доминантне политике, прошетати извући максималну корист и полуларност, било да га притом гађују тортом у лице или му френетично аплаудирају.
Уелбек пише о појединцу у свијету препуним фрустрација, разорних девијација, нових појавности. Уелбек предвиђа догађаје који ће се десити у будућности. Уелбекове прогнозе се остварују.
Анри Бернар Леви чезне за великим сукобима и ратним жариштима. За означавањем џелата и жртава. Подсјећања ради Анри Бернар Леви се залагао за бомбардовање Срба у Босни и Срба у Србији. Анри Бернар Леви је Алију Изетбеговића називао Босанским Шарл Де Голом а Слободана Милошевића деспотом који воли новац, моћ и злочин. Било је то веома уносно.
У једном писму из књиге „Државни Непријатељи“ Анри Бернар Леви пише Уелбеку да је „Управо умеће ратовања тема којом би се требало бавити“. На то му Мшел Уелбек одговара „Kолико вам је година обуке било потребно да се за рат заинтересујете, да у њему пронађете драж“.
О садашњим ратовима треба да размишљамо као о годинама дуге обуке током којих су моћне империје проналазиле мјеста на којима ће осјетити драж наступа. Ратови нашег доба су давно ковертирани потези на шаховској табли Ротшилда, Бжежинског, Kисинџера, Бушових, Локид-Мартинових подржаваоца и акционара.
Анри Бернар Леви рат доживљава као модни тренд. Трчао је Бернар Леви за ратовима по Авганистану, Пакистану, Индији. Бернару Левију као обожаваоцу рата, ратних страхота и проливене крви, пристајале су сњежно бијеле кошуље врхунских робних марки и великих модних креатора. Нехајно раскопчане одлично су пасовале уз његову бујно разиграну фризуру и бројна предавања у којима је широм свијета анализирао ратове. Бернар Леви је с радошћу облачио бијеле кошуље усред ријека крви како би изазвао персонални контраст рату као својој омиљеној теми.
У једном писму Уелбек се обраћа Левију следећим ријечима: „Kао стручњак за ниске ударце и медијске фарсе, ви сте у стању да обешчастите чак и те беле кошуље које носите“.
Иначе бијеле кошуље и бијели оковратници одавно су постали симбол људи који живе без имало стида, труда и рада. Скупине тих људи животно зависе од деструктивних догађаја и ратова изазваних широм свијета. То је она ексклузивна политичка класа коју сваке вечери слушамо на вијестима како блебећу о глобализацији, хуманизацији, демократизацији, емпатији, инклузивности.
Док по свијету липти крв невине дјеце Бијели оковратници нас убјеђују да раде све што је у њиховој моћи како ратни сукоби не би још више ескалирали. У овом тренутку Бијели оковратници одрађују своје бонусе, свој радни стаж и своја осигурања у пензионим фондовима. Бијели оковратници у мору крви која се сваког сата (и док ово читате) бестијално и бездушно пролива на светој земљи Јерусалимској потајно размишљају о приливу пара на своје личне рачуне у Швајцарске пензионе фондове којима руководи њихово административно залеђе са Ист Ривера.
Бијели оковратници су једина неспорна и профитабилна истина у израелско-палестинском сукобу. Бијели оковратници су политичке Дракуле реалног времена. Ако се не надоје крвљу не могу опстати. Бијели оковратници вапе за крвљу и пензионим стажом. Очекују што више и више крви. Бијели оковратници су у фази додатног исхрањивања. Бијели оковратници су изабрали Израел и Газу. Kада је Израел на трагичам начин, изненадно или кооперативно, свеједно, платио цијену брижљиво организованог крвопијства Бијелих оковратника на ред је дошла немоћна вишемилионсска Газа. У Гази је већ крви до кољена а битка још није ни почела. Kада се проливање крви заврши нико се неће сјећати Бијелих оковратника.
Ранко Рајковић
