Siguran znak da je ovo poslednji Sajam jeste prohibicija pljeskavica i dominacija, hvala Vučiću, izuzetno kvalitetnih sendviča
Kažu da je pokrenuta peticija protiv izmeštanja Sajma (napredna vlast ga je predala tzv. Beogradu na vodi). No, Sajam knjiga već je odavno izmešten: poštena inteligencija i ostali književni proleterijat ne sme da cirka, a kamoli da zapali cigaretu ili da se očeše o neku ocvalu lepoticu, ni na jednom štandu. To je nama naša biopolitika dala da imamo Šešelja za Maršala; nije nimalo čudno što je on najreklamiraniji naučnik i na ovom Sajmu.
Na prvi pogled, sajamska ponuda novih izdanja dosta je tanka, nekada sjajni Zavod za udžbenike i Službeni glasnik postali su ona Vladičina „prćija mlade Teodore“, ali pratili smo ovih decenija propadanje i slavnijih imena izdavača i njihovih prepoznatljivih edicija, sve izgleda treba da postane privatno, a onda, da se navali na državne jasle, jer to je tranzicija.
No, nećemo mnogo žalovati: silna beogradska dobra studentarija tiska se oko antikvara i kupuje ta nekadašnja izdanja za po 100 dinara kao da ih čašćava dobra vila Sajma, Branka Veselinović. Po toj kupovini može se očekivati sasvim romantična, apokaliptična zima u Beogradu.
A da su apokaliptična vremena došla pokazuje to što, ako zanemarimo „vulkanizaciju, lagunizaciju“ i ostalu komercijalu, većina dobrih, novih knjiga na Sajmu štampana je ćirilicom. Kada se tome dodaju i udžbenici koje „Švaba ćirilicom piše“, stvarno se postavlja pitanje: „Oj, Srbine, šta bi hteo više?“
Možda, pljeskavicu umesto sendviča?
Ne, prvi muškarci su na štandu „Odbrane“ skoro razgrabili drugo izdanje „Preživljavanja u prirodi“. Apokalipsa sada. Uskoro će to postati jasno i našim teolozima, samo da prevedu sva pisma Florovskog… A ko hoće ljudski, na vreme, da se pomoli eno mu „Filosofije kulta“ Pavla Florenskog u izdanju „Logosa“ Vladimira Medenice.
Zbog mladih golobradih đetića, kojih je bilo u priličnom broju ( jesu li to „vračarski Crnogorci“?) i koji su potpuno dominirali i u očijukanju sa Beograđankama, i u baratnju novcem, a bilo mi je drago čuti i kako, vaspitano ali duhovito, odgovaraju na fore starijih Beograđana koji su ih nešto poučavali, izdvajam knjigu „Duša Balkana“ jedan izbor članaka Vladimira Dvornikovića (izdavač Catena mundi). U njoj je esej u kome Dvorniković poredi čojstvo i junaštvo, „iznedreno u Staroj Crnoj Gori i okolnim plemenima, ali prisutno i u dugim našim krajevima“ sa feudalnim viteštvom. Ovo drugo je klasno, a ovo naše nije.
Možda taj uvid dobro dođe našijenicima dok na Ekonomskom budu prelistavli Tomu Piketija.
A i on je tu, na Sajmu – „oj, Srbine, šta bi hteo više?“
Aleksandar Živković
