Територија Блиског истока данас обухвата 19 земаља, и представља резултат сложених дешавања и одлука донетих почетком 20. века. Недавна ескалација палестинско-израелског сукоба усмерила је пажњу јавности на област познату као Блиски исток. Сви знамо да се ратови на територији која се често назива и колевком цивилизације, воде већ деценијама.
Међутим, да бисмо у потпуности разумели догађаје који се тренутно одвијају важно је познавати историјски и геополитички контекст који стоји иза њих. Почевши од најосновнијих појмова и познавања прецизног значења израза: Блиски исток. Шта он подразумева?
Блиски исток је пространо географско подручје које се налази на тромеђи југозападне Азије, северне Африке и источне Европе, али и регион у коме коегзистирају различите културе и религије. Ово подручје је од великог историјског значаја јер су овде настале неке од најстаријих цивилизација на свету, попут месопотамске, персијске и грчке. Где су се појавиле и три велике монотеистичке религије: хришћанство, јудаизам и ислам, које и данас коегзистирају под арапско-муслиманском културном превлашћу.
Поред тога, Блиски исток је тачка геополитичког интереса због локације и излаза на различита мора, па на неким начин представља границу између запада и истока; али и због минералног и енергетског богатства које је веома драгоцено за савремени свет: нафте, природног гаса, злата итд.
Унутар његових територија налазе се следеће земаље: Сирија, Ирак, Либан, Иран, Палестина, Израел, Јордан, Кувајт, Бахреин, Саудијска Арабија, Катар, Уједињени Арапски Емирати, Оман, Јемен, Египат, Судан, Либија, Кипар и Турска. Термин Блиски исток сковао је амерички историчар Алфред Махан, који га је користио да разграничи подручје које чине Персијски залив, Иран, Авганистан и Пакистан. После Другог светског рата његово значење се мења и укључује регионе бившег Османског царства, заједно са Персијским заливом и Ираном.
Историјска позадина
Израз произилази из колонијалистичке историје. 1920. године, после Првог светског рата, Француска и Уједињено Краљевство су одлучиле да поделе територију коју је до тада окупирало Османско царство уверени да ће европске силе побољшати квалитет живота становништва ове територије.
Тајним споразум Сајкс-Пикот током Првог светског рата је договорено да ће Француска доминирати територијама Либана и Сирије, док ће Уједињено Краљевство заузети данашњи Јордан, Ирак и Палестину. Ову одлуку – која не само да је направила поделу у целом региону – већ је довела и до могућност експлоатације ресурса на Блиском истоку, надгледана је од стране Лиге народа – претходника УН.
Многе одлуке које су ове западне силе донеле после 1920. године, основа су сукоба у овим земљама: арапско-израелског, рата у Персијском заливу или у новије време рата у Ираку. Ипак, и поред свега наведеног, споразуми су успоставили границе које су опстале до данас, а већину земаља карактерише репресија под аутократским лидерима који су национални интегритет својих држава поставили као главни циљ.
Извор: Национална географија
