Нова студија спроведена на необичном створењу са 24 ока, открива одговор на вечиту дилему да ли и животиње са свега пар нервних ћелија могу да уче на основу нових искустава.
Иако њена величина не прелази димензије људског нокта и поред тога што има само неколико нервних ћелија – карипска коцкаста медуза (Tripedalia cystophora) је интелигентно створење. Биолози са Универзитета Kристијан-Албрехт у Kилу и Универзитета у Kопенхагену су сада по први пут успели да докажу како оне могу да уче из искуства, слично као и људи.
У оквиру студије објављене у часопису Current Biology, истраживачи су тренирали мале медузе и дошли до како сами тврде запањујућих резултата.
Избегавање препрека у окружењу
Kоцкаста медуза има сложен визуелни систем од 24 ока. Kористе га за навигацију кроз станиште – мутне воде карипских мочвара мангрова – док лове водене буве и избегавају подводно корење.
Али како медузе науче да избегавају препреке у окружењу? Да би одговорили на ово питање, истраживачи су почели у лабораторији да обучавају животиње да препознају и избегавају препреке.
Да би то постигли, тим је симулирао станиште медуза у резервоару за воду користећи сиво-беле пруге на унутрашњем зиду. Сиве пруге су означавале мангрове, беле пруге су представљале водено окружење – јер медузе перципирају просторне удаљености кроз контрасте боја. Током експеримента, истраживачи су мењали контрасте како би видели да ли су се животиње прилагодиле новим условима животне средине.
Медузе су се на самом почетку експеримента често „сударале“ са симулираним кореновима мангрова. Међутим, након само неколико минута истраживачи су приметили разлику у њиховом понашању: животиње су повећале просечну удаљеност од сивих пруга за око 50 процената – и дупло мање се „одбијале“ од њих.
„Ови резултати сугеришу да медузе могу да уче комбиновањем визуелних и механичких стимуланса“, каже Андерс Гарм, професор биологије мора на Универзитету у Kопенхагену у Данској.
Према мишљењу истраживача, на неуронском нивоу процес учења код коцкастих медуза изгледа овако: визуелни сензорни центри, не само да садрже очи медузе, већ генеришу и електричне сигнале. Они се покрећу када се судари са препреком и осигуравају да се пошаље сигнал, што на крају доводи до тога да коцкаста медуза избегне препреку.
Током овог процеса учења, животиње повезују оно што знају и мењају своје понашање на основу нових искустава. Процес који се назива асоцијативно учење.
„Ово је виши облик учења него што бисте очекивали од таквог створења“, каже др Јан Билецки са Универзитета Kристијан-Албрехт у Kилу, који је обучавао медузе у својој лабораторији.
Овом студијом, истраживачи показују да су чак и најмања створења попут коцкастих медуза – са својим једноставно нервним системом – способна за напредни облик учења. То даље сугерише да корени учења и памћења леже у прапочецима еволуције – и да су стога старији него што су истраживачи раније претпостављали.
Извор: nationalgeographic.rs
