Još dve ili tri godine kontinent će morati da se nada blagom vremenu ako želi da izbegne veće poskupljenje gasa. Ruska invazija na Ukrajinu dovela je pre godinu i po do neočekivanog energetskog šoka u Evropi. Javili su se strahovi da evropska energetska infrastruktura, suočena sa manjom količinom ruskog gasa, ne bi mogla da se nosi sa zimom 2022-23, zbog čega bi došlo do krize.
Međutim, blaga zima i postepeno sprovođenje plana EU da smanji potrošnju energije i počne da kupuje od alternativnih snabdevača, doveli je do toga da Unija iz svega izađe uzdrmana, ali ne i potučena.
Nemačka, Italija i druge države koje se oslanjaju na gas oslobodile su se zavisnosti od Rusije bez velikih restrikcija struje. Posle toga je bilo još dobrih vesti. Cene energenata su tokom 2023. stabilno padale, a evropske zalihe gasa dostigle su 90 odsto kapaciteta tri meseca pre novembarskog cilja i mogle bi doći do 100 procenata u septembru. Za političare među kojima je nemački ministar za energetiku Robert Habek, najgori deo energetske krize je gotov.Ipak, kao što ćemo videti, prerano je za toliku sigurnost.
Nova ranjivost
Udeo gasa uvezenog u EU iz Rusije od početka 2022. do početka 2023. pao je sa 39 odsto na samo 17 procenata. Kako bi se suočila sa ovom promenom, Unija je počela više nego ranije da se oslanja na dopremanje tečnog prirodnog gasa (LNG). Totalni udeo LNG u uvozu gasa u EU porastao je sa 19 odsto koliko je iznosio 2021. na 39 posto 2022, uporedo sa brzom nadogradnjom infrastrukture kako bi se povećao kapacitet LNG-a za jednu trećinu između 2021. i 2024. godine. (Doduše, 13 odsto tečnog prirodnog gasa EU i dalje uvozi iz Rusije, čije su isporuke takođe značajno porasle od početka invazije.)
Ovo povećanje potrebe za LNG učinilo je evropske države ranjivim na volatilnost na tržištu – naročito zato što se 70 odsto ovog uvoza kupuje u kratkom roku, a ne putem dugoročnih ugovora povezanih sa cenom nafte kao što je običaj u Aziji.
Na primer, videli smo da je referentna cena gasa u Evropi poslednjih nedelja porasla zbog zabrinutosti oko štrajkova u australijskim postrojenjima LNG. To dokazuje da su zalihe i dalje ograničene i da postoje mnogi potencijalni poremećaji na usko povezanom svetskom tržištu. Kako bi sinhronizovala potražnju za tečnim gasom, Evropska komisija je uvela inicijative kao što je Energetska platforma EU, IT platforma koja olakšava dobavljačima u državama članicama da zajednički kupuju gorivo. Međutim, neizvesno je koliki je nivo zaliha koji može da se kanališe ovim instrumentom jer još nije testiran. Pored toga, industrija strahuje da bi ovakva vrsta državne intervencije mogla da se obije o glavu i potkopa funkcionisanje tržišta.
Kada je reč o gasu iz gasovoda, Norveška je prestigla Rusiju i postala glavni snabdevač Evrope koji je pokrio 46 odsto potreba u prvom delu 2023. (u poređenju sa 38 odsto godinu dana ranije). Ovaj dodatni tovar opteretio je norvešku gasnu infrastrukturu. U maju i junu su odloženi radovi na održavanju izazvali usporen protok zbog koga je skočila cena, ponovo pokazujući koliko je tesno evropsko tržište. Sasvim je moguće da će produžetak radova na održavanju u Norveškoj dovesti do daljih opstrukcija u budućnosti.
U međuvremenu, i dalje se očekuje da će EU ove godine morati da kupi oko 22 bcm (milijardi kubnih metara) gasa od Rusije. To je ekvivalent od oko 11 odsto sveg cevovodnog gasa koji je Unija koristila 2022. Veliki deo dolazi preko Ukrajine, a kako je malo verovatno da će trenutni rusko-ukrajinski sporazum o tranzitu biti obnovljen kada istekne 2024, ova ruta snabdevanja je u opasnosti. Prema podacima Međunarodne agencije na energetiku, EU je uspela da smanji potrošnju gasa za 13 odsto tokom 2022. (zacrtani cilj je bio 15 posto) u sklopu odvajanja od Rusije. Narednih meseci državama EU umornim od rata možda neće ići tako dobro na ovom frontu. Neće pomoći što su cene pale, a ni to što neke države prošle zime nisu uradile svoj deo posla. Samo je 14 od 27 članica EU uvelo obavezujuće mere smanjenja potrošnje energije, dok su istočne države poput Poljske, Rumunije i Bugarske učinile malo da smanje potrošnju. Ukoliko ove zime dođe do fizičke nestašice gasa u kontinentalnoj Evropi, to bi moglo potkopati pozive na solidarnost.
Šta je sledeće?
Surova realnost je da će najmanje još dve ili tri zime Evropa morati da se nada blagom vremenu širom severne hemisfere bez većih prekida u globalnom snabdevanju tečnim gasom ako želi da izbegne značajan skok cene gasa. Čak i ako stvari ostanu kao sada, evropske cene gasa su oko 50 posto iznad svog dugoročnog proseka pre invazije, što nanosi štetu i domaćinstvima i preduzećima. Ovo je naročito značajno za Nemačku, industrijsku snagu EU, sa energetski zahtevnom automobilskom i hemijskom industrijom. Sve je veća zabrinutost da bi kontinuirane visoke cene energenata mogle da dovedu do deindustrijalizacije ukoliko se industrije koje troše puno energije presele negde drugde. Dobra vest je da bi pritisak oko gasa trebalo da se smanji od sredine ove dekade. Značajne nove zalihe tečnog gasa stići će u mrežu u SAD i Kataru i tržište će ponovo biti balansirano. Evropske potrebe za gasom takođe bi trebalo da budu znatno niže – za 40 posto do 2030, prema planu za smanjenje energije.
Govori se čak i o prezasićenosti zaliha do kraja decenije, u zavisnosti od sve češće primene obnovljivih izvora energije u Evropi i nove generacije nuklearnih elektrana koje stupaju u pogon. Ovo bi zauvek smanjilo potrebu Evrope za uvozom gasa, ali će se desiti samo ako se Unija efikasno uskladi.
U mesecima nakon početka invazije videli smo da je to moguće postići: Francuska je snabdela Nemačku gasom kako bi smanjila zavisnost Berlina od Rusije, da bi kasnije Nemačka dopremila struju francuskim gradovima da pomogne kod nestašica usled popravke nuklearnih reaktora. Izazov će biti zauzimanje istog pristupa u dekarbonizaciji. Dok Francuska pokušava da dobije podršku za nuklearnu modernizaciju kod kuće i drugde po Evropi, suočava se sa protivljenjem grupa kao što su Prijatelji obnove, koja se zalaže samo za izgradnju obnovljivih izvora energije. Podele kao ova mogu se pokazati kao ozbiljna prepreka u postizanju brže transformacije udaljavanja od fosilnih goriva. I pored toga što je uspela da se odvoji od ruskog gasa iz gasovoda, Evropa će ostati izložena nestabilnostima globalnog tržišta ukoliko značajno ne smanji svoje potrebe u narednim godinama.
Majkl Bredšo
Izvor: Novi Magazin
