(поводом текста у загребачком „Вјеснику“ о насиљу на локалној ногометној утакмици између навијача два клуба Водњан и Перој)
Познато је да јавни и тихи терор над домицилним становништвом, врше инструирани и диригирани са циљем. Овдје над црногорским становницима. Талијани ако хоће нека кажу за себе. Они ипак имају озбиљну државу иза себе. А Црногорци никога! У Пероју је по попису 77 изјашњених Црногораца који држе своју ћириличну традицију и вјерници су Српске православне цркве. Над њима се још од 1990. године врши тихи и јавни терор. Године 1993., у цркви Св. Спиридона бачена је бомба. Увиђај је извршила Полицијска управа Пула. Сваке године за перојску фешту цјепани су јавни плакати. У перојским кафанама изазиване су туче са домицилним становништвом. Из Пероја је кренула оружана група с намјером да свргне градоначелника Лучана Делбианца.
Све то знаде Полицијска управа истарска. Перој је недавно имао 500 и више становника. Некада је то била опћина (Comune di Peroj). Сада није ни мјесто. Перојци немају више снаге да се одрже као 400-годишња посебна етно и народна заједница. Задњу српски љетну школу за националне мањине организирала је Српска православна црквена општина перојска и српска „Просвета“ на основу Закона Републике Хрвстске.
Наш заступник је био господин Слободан Узелац, потпредсједник Владе Републике Хрватске. Све под покровитељством Владе Републике Хрватске, као и Жупаније Истарске. На жалост Република Црна Гора тада није била у могућности да помогне, иако нас је посјећивао касније конзул Црне Горе из Ријеке. Црквена општина је издавала билтен „СЛОВО“ једини писани лист на ћирилици у Републици Хрватској, штампан шапирографски код Удруге инвалида у Пули. Црквена општина је приређивала Светосавске академије у истарском Народном казалишту почев од 1989. године, познате по високом умјетничком и духовном нивоу, и све под покровитељством Жупаније истарске и Града Пуле, с високим узваницима као што је истарски бискуп Антон Богетић, жупан Луциано Делбианцо, а касније Иван Јаковчић и многи други. Све је ово било у складу са симфонијом мулти културалности и мулти религиозности ових крајева кроз вијекове.
Зашто се сада урушава ова вјековна традиција није јасно. Да ли 77 Црногораца угрожава хрватски суверенитет није баш никоме јасно, а још мање логично. Зар 365 година суживота рада и заједништва, кроз више озбиљних држава, није довољна гаранција и провјера да умијемо са различитим заједно и отмјено живјети. Овај инцидент са „ногометом“ десио се само неколико дана откако је Перој посјетио први демократски изабрани црногорски предсједник Јаков Милатовић.
Примјећујемо да оваквих и сличних притисака на ово мало уникатно ћирилично насеље није било послије посјете Јосипа Броза Тита. Наши ђедови памте да је фашистима и нацистима много сметала ћирилица. Не вјерујемо да Еуропску унију баш толико смета ћирилица, ибрит, арабика па ни кинеско писмо, које видимо на свим великим бродовима, који често плове према Трсту. Али шта ћемо, некоме писменост смета! Не надајући се на „књази и на сини человјечески“ „вук на овцу своје право има“! И ми изражавамо своје жаљење и питамо се зашто све то и колико ће још трајати, и не желећи ником зла и још мање неизвјесности. Што се тиче ногомета, Перојци су више од 30 година имали првокласни фудбалски клуб „Перој“, играли су и често побјеђивали по цијелој Истри од Медулина до Умага, утакмице завршавали пјесмом и плесом. Из тог клуба за „Истру“ играли су: Анђело Антонелић, Јово Вучетић, Митар Вучетић, Миодраг Поповић… Симпатични градоначелник Pastrovicchio је млад и о томе не зна много.
Нас је у Истру с разлогом удомила Pastrovicchio-ва Серенисима Република с Повељом: „PRIVILEGGIO DELLA COMUNE DI PEROI“
IL 26.NOVEMBRE 1657″, мада он са овим околностима нема никакве везе!
Успјели смо као људи од имена и као витезови, а не као галиоти, да на овом истарском западном боку поживимо ево 400 година. Не би било лоше да опћинари покоји пут прочитају Повељу ако се већ позива на правни поредак.
Последњи перојски поп Архимандрит Данило Љуботина Истријан
