Претње смрћу, увреде, „знам где живиш“ и „знам где ти родитељи живе“ – то су поруке које су српску тенисерку Наталију Стевановић дочекале на Инстаграму после изгубљеног меча на турниру у Мексику. Стотине сличних порука добијала је раније, али су овога пута биле посебно „озбиљне и претеће“, па је одлучила да их подели са пратиоцима на тој друштвеној платформи, каже спортисткиња из Ниша за ББЦ на српском. Посебно ју је забринуло то што су се овога пута понављале поруке са истих налога, чега није било пре, додаје.
„Прво што сам помислила је да неко сутра може да ми закуца на врата – никад се не зна са људима, не знам да ли ће неки мој пораз или чак победа некоме да засмета. „Не могу да кажем да се баш плашим за сопствену безбедност, али није пријатно“, каже она. Каријера 29-годишње тенисерке врхунац је достигла на овогодишњем гренд слем турниру Вимблдону, када је стигла до 3. кола главног жреба.
Претње смрћу путем интернета су кривично дело по Кривичном законику Републике Србије за које починиоци могу добити затворску казну различитог трајања, каже Бранко Стаменковић, посебни тужилац за високотехнолошки криминал и председник Високог савета тужилаштва, за ББЦ на српском. „У највећем броју случајева, претње смрћу путем друштвених мрежа се могу квалификовати као кривично дело угрожавање сигурности, за које је, у зависности од броја и одређених особености жртава, могуће изрећи казне затвора од једне до пет година. „У одређеном броју случајева, може се радити и о кривичном делу прогањање, за које је, у зависности од последице, могуће изрећи казну од три до 10 година затвора“, појашњава Стаменковић.
Шта се догодило?
Српска тенисерка се такмичила у квалификацијама за ВТА турнир у Гвадалахари, а учешће је завршила у финалном мечу те фазе поразом од америчке играчице Марије Матеас. После пораза, уследиле су поруке на друштвеној мрежи Инстаграм, у којима су је непознати корисници вређали и претили смрћу и злостављањем њој и њеној породици. Стевановић је неке од порука поделила на поменутој друштвеној платформи, уз напомену да је сличних претњи добила „још много“. Како каже за ББЦ на српском, „има срећу што није она та која прва види ове поруке“, већ то ради њен супруг и тренер, због чега се осећа „доста заштићено“.
„Али, кад дођу такве претње, није ни њему свеједно и осећа обавезу да их пренесе и мени – најежим се када то прочитам, иако је вероватно лажна узбуна“, описује Наталија. Тенисерка из Ниша истиче да су јој се на тај начин досад обраћали „неиспуњени људи, већином кладиоци“, који су изгубили новац кладећи се на њене мечеве.
„За њих сам само име поред којег укуцавају бројке“, кратко додаје она. Ипак, 28-годишња тенисерка је после стотина увредљивих порука сада одлучила да о томе јавно говори. „Први пут сам осетила потребу да поделим ово на Инстаграму јер много спортиста прима свакодневно овакве поруке и мислим да гласније о томе треба да се говори. „Писало ми је много тенисера и тенисерки који су добијали сличне претње и, уколико будемо мало гласнији, верујем да ће следећи пут неко макар два пута размислити да ли да ми тако нешто пошаље“, каже она.
‘Пријави и надај се’
Док је први пут досад јавно говорила о претњама, Стевановић ипак није одлучила да се обрати полицији и тужилаштву. „И раније сам добијала савете да пријавим полицији и тужилаштву, али то нисам радила, јер се нису понављале поруке од истих људи. „Нисам ни сада, али мислим да је то следећи корак, уколико се после неких од наредних мечева буде поновило“, напомиње 28-годишња Нишлијка. Жртве насиља на интернету, попут ње, овакве инциденте могу да пријаве надлежном јавном тужилаштву, као и Посебном тужилаштву за високотехнолошки криминал, напомиње Бранко Стаменковић. „Службена дужност подразумева покретање предистражног или истражног поступка од стране тужилаштва уколико то закон дозвољава, али не подразумева обавезу надзора интернета или друштвених мрежа, а тиме и наше сазнање на дневном нивоу шта се на истима догађа.
„У сваком случају, саветујем потенцијално оштећеним лицима да сами иницирају контакт са тужилаштвом и подношење обавештења или пријаве“, додаје Стаменковић. Процесуирање оваквих дела на интернету често је неефикасно и дуготрајно, каже Владимир Радуновић, стручњак за сајбер безбедност. „Технолошке компаније, које стоје иза друштвених мрежа попут Фејсбука или Инстаграма, јако тешко дају информације о корисницима налога, чак и тужилаштву, а процедура у тим случајевима траје јако дуго“, објашњава за ББЦ на српском.
Уколико су увредљиви и претећи садржаји стигли из друге земље, долази до додатног проблема. „Око 270 дана просечно траје процедура у званичним захтевима за изручење дигиталних доказа између држава, јер се они углавном налазе у компанијама, па у оваквим случајевима, пријављивање често нема никаквог ефекта. „Уколико су претње локалне, односно долазе из исте земље, онда полиција не зависи од тих података и може брже да уради посао без њих“, додаје Радуновић. Ипак, указује да такве инциденте „морамо да пријавимо“, чак и иако их понекад не схватамо озбиљно. „Пријави и надај се – то је једино што можете“, каже овај стручњак. Посебни тужилац Бранко Стаменковић истиче да је „прикупљање и утврђивање електронских доказа увек изазов“. Али, додаје и да специјализовани органи полиције и тужилаштва у области високотехнолошког криминала „постоје већ дуги низ година, чине их добро обучени и искусни професионалци, а ти изазови се озбиљно схватају и савладавају у складу са законом и објективним могућностима“.
Јавне личности често на мети
Из досадашњег искуства у тужилаштву, Бранко Стаменковић увидео је да су „личности, које су на било који начин више присутне у јавности, више изложене непријатним догађајима на друштвеним мрежама, па и претњама“. „Ипак, до сада смо уочили да врло мали број тих претњи прерасте и у сусрет уживо, или, још мање, у физички напад на жртву на било који начин“, додаје посебни тужилац за високотехнолошки криминал. Зоран Милошевић, извршни директор невладине организације Балкан Идеа Нови Сад (БИНС), која је издала књигу „Сајбер пионири – приручник за превенцију сајбер насиља“, сматра да су познати најчешћа мета насилника на интернету. „Њихови налози на друштвеним мрежама су углавном отворени и доступни, а посебно често су мета у случајевима где не знамо ко се крије иза профила са којих се претње шаљу“, каже Милошевић за ББЦ на српском.
Међутим, он додаје да се у томе крије и једна предност – уколико јавне личности на овај проблем укажу, то може да има далеко већи ефекат него у случајевима насиља на интернету које трпе људи без бројних пратилаца.
Потез српске тенисерке описује као „врло храбар, позитиван и важан“. „Сматрам да је важно што је Наталија све објавила, светла јавности су сада уперена у овај случај, медији су почели да извештавају о томе и надам се да ће се више јавно разговарати о насиљу на интернету, које највише и најчешће погађа жене и децу. „Када се неко на тај начин изложи, насилницима постане јасније да постоји могућност да ће изаћи на видело и да може да се дође до њих“, додаје Милошевић.
Индивидуални спортисти ‘много изложенији’
Стевановић каже да су такмичари у индивидуалним спортовима „много изложенији“ критикама, увредама, насиљу и претњама на друштвеним мрежама, него њихове колеге који се надмећу у екипним дисциплинама. Тако је и у стварном, а не само у виртуелном свету, додаје Наталија.
„Мањи турнири некад немају обезбеђење, а ја сам у Чешкој имала инцидент где је човек желео да му потпишем моју слику из изласка, коју је скинуо са Инстаграма. „Потписала сам му друге две са тениског терена, али сам рекла да сам спортиста и да ову трећу нећу да потпишем.
„Он је узвикнуо ‘зашто’ и направио корак ка мени, срећа па је мој супруг био ту – то је била ситница, човек ми заправо ништа није урадио и можда и не би, али сам тај трзај и његово брецање је било непријатно“, описује 28-годишња Нишлијка.
Грујица Андрић
Извор: ББЦ
