Цене које падају ће умањити трошкове увоза али по свој прилици неће имати драматичан утицај на друге делове света
Пекиншки економски проблеми погоршали су се прошле недеље након што је растућа кинеска економија запала у дефлацију. Вести потцртавају како се земља бори да се оствари очекивања о снажном опоравку након што је одустала од строгих ограничавајућих мера затварања услед пандемије Ковида.
Но, да ли ће опадајуће цене имати утицаја изван кинеских граница, на местима где постоји већи ризик да ће дуже потрајати период високе инфлације?
За сада, економисти кажу да постоји мало разлога за забринутост пошто ће:
Кинеска дефлација по свој прилици бити привремена
Дефлација је пре свега забрињавајућа када је свеприсутна и када је изазвана понашањем компанија које очајнички настоје да продају робу купцима који нису вољни или нису у прилици да купују зато што пролазе кроз економске неприлике.
Ништа од овога не описује кинеску економију нити тамошње кретање цена.
Економски опоравак који је успедио после отварања је подбацио – сектор некретнина изазива и даље озбиљну забринутост – али економски учинак и даље расте и експанзија близу 5 одсто током ове године и даље је у игри.
„Опоравак кинеске потрошње остаје танак и неуједначен, али ово је далеко од дефлације у јапанском стилу“, рекао је Данкан Вригли, главни економиста задужен за Кину у Пантеон макроекономисту, указујући на деценијама дуго јапанско искуство са опадајућим ценама.
Док су кинеске потрошачке цене опале 0,3 одсто до јула ове године, мало појефтињење десило се и 2021. године. Сада као и онда, дефлација је деловала привремено, више је била резултат одабраних оквира за поређење него што је указивала на дубинске проблеме.
Само у јулу, цене су скочиле 0,2 одсто и порасле су 0,5 процената у првих седам месеци 2023. године. Измерена дефлација појављује се зато што цене – посебно свињетине, која је појефтинила 26 одсто током последњих дванаест месеци – нису скочиле по стопи која је забележена 2022. године, када је Кина прегурала неколико великих затварања.
Нил Ширинг, главни економиста Капитал еконимиста, каже да је раст базне инфлације – која искључује цене хране и енергије, и сматра се бољим параметром за процену дубинских ценовних притисака – скочила са 0,4 процента у јуну на 0,8 процената у јулу што показује изостанак снажних дефлационих трендова у Кини. „У оној мери колико се хронична слабост тражње исказује у инфлационим подацима, то ће учинити у вредности базне инфлације“, рекао је.
Инфлација је ретко тако заразна као што се чини
Цео свет – изузев Кине – чини се да пати од инфлационог бума током претходних неколико година. Док је стопа скока раста цена врло висока у већини земаља, разлози због којих је то тако значајно се разликују [у појединим земљама].
Поскупљења изазвана застојима у глобалним ланцима снабдевања можда су свеопшти фактор. Али они су у САД појачани снажном потрошачком тражњом. Раст тражње који прати огромну фискалну експанзију из 2020. и 2021. године, када су Трампова и Бајденова администрација послали издашне чекове домаћинствима да се боре против кризе изазване Ковидом-19.
Снажна тражња била је много слабије присутна у Европи и у земљама у развоју. Оне су много јаче погођене руским нападом на Украјину. У Европи, проблем је појачан због раста цена природног гаса. У сиромашнијим земљама, више цене хране и енергената разбуктале су шире распрострањена поскупљења.
Пол Донован, главни економиста из Ју-би-еса, рекао је да ће у случају кинеске дефлације, ценовни притисак по свој прилици бити „веома локализован“.
Док ће цене кинеског увоза по свој прилици пасти као резултат проблема у којима се земља налази Донован запажа да се „свашта деси“ са извезеним производима пре него што стигну на завршно одредиште. „Уопштено говорећи већи део цене онога што је произведено у Кини и продато у САД плати се америчким радницима – за трошкове транспорта и маркетинга, и тако даље“, рекао је.
Кинеска дефлација може да помогне Европи
Велики проблем са инфлацијом, посебно у Европи и у земљама у развоју, донело је поскупљење увоза, снижење животног стандарда и отворило је процес у којем домаће компаније покушавају да осигурају своју маргину профита подизањем цена док се радници боре да ухвате прикључак.
Цене добара у кинеским фабрикама биле су 4,4 одсто ниже у јулу него годину дана раније. У извесном смислу, ово има омањи ефекат на иностранство.
Европске земље ће се окористити о слабију кинеску економију пошто ће она наметнути мању конкуренцију за залихе природног гаса док се европска тржишта прилагођавају одвикивању од снабдевања из Русије.
Било би погрешно, наравно, сугерисати да ће се свако други окористити (барем мало) о слабију кинеску економију.
Кина је допринела 40 одсто глобалног светског раста током последњих десет година, према наводима Давала Јошија, главног стратега Би-си-еј ресерча. Било какви економски проблеми у Пекингу ће се одразити на светски економски учинак.
Али у овом тренутку, делује да се може изаћи на крај са последицама кинеске дефлације, како у самој Кини тамо и у остатку света.
Извор: https://www.ft.com/content/daa1f8a6-3c49-426c-b08f-2c569837bd6d
Превод: М. Милојевић
