Cреда, 1 јул 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Друштво

Божо Ђурановић неуморни борац за истину о прошлости

Журнал
Published: 21. август, 2023.
Share
Божо Ђурановић, (Фото: Вијести)
SHARE

Божова најбоља пјесма „Смрт попа Мила Јововића“ први пут снимљена 1977. године на грамофонској плочи, а оно по чему ће пјесма ући у историју гусларства је чињеница да је то била прва осмерачка пјесма која је снимљена уз гусле – каже Будо Алексић

Божо Ђурановић, (Фото: Вијести)

На никшићком Тргу слободе у оквиру фестивала књига „Ауто(р) на корзу“ одржано је вече сјећања на познатог епског пјесника Божидара Божа Ђурановића. О његовом књижевном ђелу говорио је проф. др Будимир Алексић док је одабране стихове из Ђурановићеве поезије уз гусле отпјевао млади гуслар Никола Кривокапић, који је члан Удружења гуслара „Божо Ђурановић“ Никшић, а медијатор вечери била је књижевница Милица Бакрач.

Више од 35 гуслара званично снимило његове пјесме

Божидар Божо Ђурановић је рођен 7. јануара 1940. године у Голији, а у младим данима почео се бавити писањем. Прве радове објавио је у ђачким новинама, а касније у многим листовима и часописима. Епску поезију почео је да пише када је из Голије дошао у Никшић и запослио се у Жељезари. Било је то 1962. године. Тада је почео и да се дружи са бардом епског пјесништва – Радованом Бећировићем Требјешким. Објавио је девет књига и само три нијесу збирке епских пјесама Био је предсједник гусларске секције КУД-а „Челик“ – Жељезаре „Борис Кидрич“, члан и редакцијског одбора часописа „Голија“, савјетник и сарадник часописа „Гуслар“, који издаје Гусларско друштво „Филип Вишњић“ из Кичинера – Канада, и стручног савјета „Глас гусала“ из Београда. Више од 35 гуслара је званично снимило његове пјесме. Ђурановић је добитник прве награде „Хаџи Радован Бећировић Требјешки“ за најбољу епску песму Црне Горе, Србије и Републике Српске. Преминуо је у 82. години у Никшићу.

– До прије четрдесетак година неприкосновени савремени српско-епски бард био је Радован Бећировић Требјешки који се упокојио 1986. године а од тада је по општем и неподијељеном мишљењу критике и гусларске слушалачке публике његово мјесто заузео Божо Ђурановић. Нихове епске пјесме жанровски припадају оној врсти поезије коју називамо „новија епска поезија“ а кажемо новија како би је разликовали од класичне вуковске епике. Ријеч је о пјесмама које су испјеване најчешће римованим десетерцима или осмерцима и које фактуром стиха, слободном употребом цијелог богатсва пјесничких формула и свих облика и нивоа епских понављања које су блиске пјесмама вуковског репертоара – казао је Алексић.

Он је додао да су пјесме испјеване са намјером да се допадну народу и да их прихвати као своје и пођестио да је Божова најбоља пјесма „Смрт попа Мила Јововића“ први пут снимљена 1977. године на грамофонској плочи, а оно по чему ће пјесма ући у историју гусларства је чињеница да је то била прва осмерачка пјесма која је снимљена уз гусле.

– Почетком деведесетих година ову пјесму је у свом маниру отпјевао и рокер Рамбо Амадеус и она је била једна од најпопуларнијих пјесама на његовом албуму – додао је Алексић.

Епски пјесмотвор Ђурановића обухвата широк тематско-мотивски распон, од најстарије прошлости, турског земана, преко оба свјетска рата до најновијих ратних дешавања на просторима српских земаља из двадесетог вијека.

– При конципирању ликова својих епских пјесама, Ђурановић се по сопственом исказу ослањао на историјске догађаје и личности чију је аутентичност провјеравао у историјским изворима. Написао је једну врло вриједну књигу о Пребиловцима која је објављена 2020. године. То је књига усташких злочина од 1942. године. То је српско село у Херцеговини, најстрадалније у свијету. У књизи је дао историјат усташких злочина а у оквиру ње и подужу песму под називом „Пребиловци“ – казао је Алексић и додао да Божове пјесме садрже снажну моралну компоненту и да се неуморно борио за истину о прошлости Црне Горе и српског народа против бројних неистина, фалсфиката, кривотворења и присвајања српско-културног и историјског наслеђа а за афирмацију традиционалног идентитета духовности и културе.

Невена Булајић

Извор: Дан

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Поезија путне торбе
Next Article Немилосрдна Тијана Бошковић – велика побједа Србије у дербију ЕП

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Митрополит Јоаникије посјетио Назарет и Митрополита Киријака

У склопу вишедневног боравка у Светој Земљи Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Господин Јоаникије, 25. априла…

By Журнал

Марко Ловрић: Коме се привиђа Мајдан

Пише: Марко Ловрић Нико није описао рад тајних служби саркастично као Борислав Пекић у Беснилу. У том…

By Журнал

Ђорђе Матић: Отишао је наш Кањевац

Пише: Ђорђе Матић Римовао је – „Брионе“ и „собе и салоне“, „пуне пансионе“ и „мале…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

ДруштвоКултураНасловна 1СТАВ

Горан М. Јанићијевић: Светосавље између слободе и тоталитаризма

By Журнал
ДруштвоНасловна 6Политика

Милатовић: Мартинићки витезови исписали једну од најсвјетлијих страница црногорске борбе за ослобођењем

By Журнал
ДруштвоМозаикНасловна 2ПолитикаСТАВ

Јесу ли Милојко и Јаков „пљунути“ Мило и Момир?

By Журнал
ДруштвоНасловна 4

Хавијер Блас: Мој лични ценовни шок – или о маслиновом уљу

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?