И поред нарушених односа између двије земље, инвеститори из Русије и даље долазе и доносе свој капитал. За шест мјесеци више од трећине издатих радних дозвола странцима из ове државе. У првих десет држава по страним инвестицијама у Црну Гору тек двије су из ЕУ
Највећи страни инвеститори у Црној Гори за период јануар-мај ове године су руски држављани који су инвестирали 52,5 милиона еура. Највише новца су уложили у куповину некретнина 28,9 милиона еура, у предузећа и банке у Црној Гори 12,3 милиона еура, а у интеркомпанијски дуг – позајмице својим предузећима у Црној Гори 13,2 милиона еура.
То показују нови подаци Централне банке о страним директним инвестицијама.
Ово потврђује да без обзира на нарушене дипломатске односе између Црне Горе и Русије, због украјинске кризе и увођења санкција Русији, руски држављани и даље у великом броју долазе у Црну Гору и доносе свој капитал да инвестирају. Да је тако, показује и податак да је Црна Гора за период јануар-јун ове године издала 21,5 хиљада радних дозвола странцима, од чега се на држављане Русије односи 7.412 или 34,3 одсто укупног броја.
Инвеститори из Русије имају врло мали одлив инвестиција из Црне Горе за разлику од других. На инвестираних 52,5 милиона еура руски грађани су у ових пет мјесеци из Црне Горе повукли 11 милиона еура, већином кроз продају некретнина за шест милиона.
Други по вриједности инвеститори су грађани и предузећа из Србије који су инвестирали 48 милиона еура, од чега највише у куповину некретнина 26,1 милион еура, 10,5 милиона еура у позајмице својим фирмама у Црној Гори и 8,2 милиона инвестиционих улагања у предузећа и банке регистроване у Црној Гори. Инвеститори из ове сусједне државе су у истом периоду из Црне Горе повукли 25,3 милиона еура, највише кроз продају непокретности 12,4 милиона еура.
На трећем мјесту налазе се инвеститори из Швајцарске који су за ових пет мјесеци у Црну Гору инвестирали 39 милиона еура. Они су највише улагали кроз позајмице својим фирмама у износу од 27,2 милиона еура, директне инвестиције у компаније и банке вриједиле су 6,6 милиона, а у куповину некретнина 5,1 милион еура. Инвеститори из ове земље су у истом периоду из Црне Горе повукли 17,7 милиона еура, од чега највише 10,5 милиона кроз продају – смањење уђела у предузећима и банкама регистрованим у Црној Гори.
На четвртом мјесту по вриједности директних страних инвестиција су грађани и фирме из Турске са улагањем од 32,1 милион еура. Они су највише трошили на куповину некретнина 21,6 милиона еура, а затим на позајмице својим фирмама у Црној Гори девет милиона еура, док су 815 хиљада еура уложили у компаније и банке. Инвеститори из ове државе имали су највећи одлив инвестиција из Црне Горе у вриједности од 31,8 милиона еура, па је њихов утицај у нето приливу страних инвестиција свега 300 хиљада.
Турски грађани и фирме највише новца су одлили из Црне Горе кроз продају уђела у фирмама од 18 милиона еура, као и повраћају позајмица од 12 милиона еура.
Тек на петом мјесту по висини страних инвестиција налази се нека држава која је чланица Европске уније, а то је Њемачка са 28,3 милиона еура. Грађани и фирме из ове земље највише новца су инвестирали у куповину некретнина 18,5 милиона еура, 5,6 милиона еура у домаћа предузећа и банке и четири милиона еура у позајмице својим фирмама које послују у Црној Гори. Инвеститори из ове земље имали су и одлив инвестиција у вриједности 9,7 милиона еура од чега је 7,6 милиона односи на повлачење новца из домаћих предузећа и банака.
Након ове велике петорке по инвестицијама у Црну Гору слиједи Kипар са 24 милиона еура, Уједињени Арапски Емирати са 19,8 милиона, Сједињене Америчке државе 18,9 милиона и Аустрија са 13,5 милиона еура.
На десетом мјесту се налазе инвестиције из Украјине од 9,4 милиона, од чега је у куповину некретнина уложено 8,6 милиона.
За ових шест мјесеци забиљежене су инвестиције из 45 рангираних држава или територија, а најмање новца из Јордана 308 хиљада еура, Словачке 315 хиљада, Монака 362 хиљаде еура, Молдавије 365 хиљада, Малезије 400 хиљада, Бугарске 408 хиљада,…
Пад страних инвестиција за 16 одсто
Укупне стране инвестиције за ових пет мјесеци износиле су 361 милион еура, док су у истом периоду прошле године вриједиле 428 милиона еура. То је пад за око 16 одсто.
Kада се узме у обзир одлив, нето стране инвестиције су вриједиле 193 милиона еура и биле су за 101 милион еура мање.
На смањење инвестиција утицао је престанак програма економског држављанства на крају прошле године, преко којег су странци уз одређене инвестиције, па и куповине некретнина, могли стећи право на црногорско држављанство.
У цијелој прошлој години нето стране инвестиције су износиле 782 милиона еура, и то је био други по висини износ од независности 2006. године. Највеће нето стране инвестиције биле су 2009. године 1,06 милијарди еура, највише захваљујући тадашњој продаји Електропривреде 434 милиона еура.
Од 2019. Руси купили некретнина за 208 милиона
Грађани Русије у протеклих пет година од 2019. године су у три године били највећи инвеститори у Црној Гори, а у те друге двије године били су на другом мјесту. Прошле године су их престигли инвеститори из Србије, а 2019. из Азербејџана.
Руси су у овом периоду у Црну Гору уложили 534 милиона еура, од чега највише у куповину некретнина 208 милиона еура.
Извор: Горан Капор/vijesti.me
